Grubo kršenje vlasničkih prava

Dr Ljubodrag Savić Po ko zna koji put u svoja dva veka državnosti, Srbija se ponovo nalazi pred istorijskom odlukom – šta da učini i kako da se odupre delu međunarodne zajednice koji, gazeći sve principe međunarodnog prava, stvara drugu albansku državu na teritoriji suverene zemlje, članice Ujedinjenih nacija od njihovog osnivanja. Time je, poznatim manirom vodeće svetske sile, pragmatično i „pravedno“ okončan jedan višedecenijski proces. Za upućene to i nije veliko iznenađenje, s obzirom na to da su i na Divljem zapadu, kao i na Kosovu i Metohiji, starosedeoce ubijali, pljačkali, žene silovali, kuće spaljivali i imovinu otimali. Kao i mnogi pre, i potonji osvajači su zaboravili, da je za srpski narod, Kosovo i Metohija kolevka duhovnosti, državnosti i istorijskog pamćenja. Na Kosovu i Metohiji, posle krvavog rata iz 1999. godine, i proterivanja Srba i srpske države sa teritorije njene južne pokrajine, spaljene su i srušene mnoge srpske kuće, vinogradi, voćnjaci, njive i livade zakorovljeni, a imovina srpskih preduzeća se rasprodaje, da se što pre zatre svaki trag o postojanju Srba na kosovsko-metohijskim prostorima. To će se zaista i desiti, ako svetu ne skrenemo pažnju da je Srbija u poslednjih pola veka vodila snažnu politiku smanjivanja velikih regionalnih razlika, ulažući ogromna sredstva za brži razvoj Kosova i Metohije, uprkos činjenici da su i neki delovi Srbije isto tako bili nerazvijeni. Ta nesebična pomoć srpskog naroda dovela je do ogromnog porasta životnog standarda građana Kosova i Metohije.
Srbija je znala da bez natprosečno brzog ekonomskog razvoja svoje južne pokrajine nije moguće ostvariti ni duhovnu i nacionalnu emancipaciju njenih stanovnika. Zbog toga je neposredno posle Drugog svetskog rata i ustanovljen Fond za podsticanje bržeg razvoja nerazvijenih republika i pokrajine Kosovo. Do 1963. sredstva za ove namene su direktno uzimana iz državnog budžeta. Od te godine uvedena je zakonska obaveza izdvajanja 1,92 odsto iz društvenog proizvoda privrede Srbije, Hrvatske, Slovenije i Vojvodine, koja su korišćena za podsticanje bržeg razvoja ostale tri nerazvijene republike i pokrajine Kosovo i Metohija. Osamdesetih godina, osim obaveznog izdvajanja dela DP privrede, bilo je predviđeno da svaka razvijena republika i pokrajina Vojvodina na Kosovu izgrade po jednu fabriku godišnje. Kosovo i Metohija je kao najnerazvijenije područje imalo specijalni status, pošto se od ukupnih sredstava Fonda, na Kosovo i Metohiju plasiralo između 33 i 38 odsto.
Kolika je vrednost „zarobljene“ srpske imovine na Kosovu i Metohiji? Srpska vlada procenjuje da obaveze Kosova i Metohije prema Fondu za podsticanje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i pokrajine Kosovo i Metohija iznose preko 17 milijardi dolara. S obzirom na to da što je Srbija u sredstvima Fonda učestvovala sa trećinom, može se zaključiti da su naša potraživanja po tom osnovu vredna 5,5 milijardi dolara. Prema podacima Privredne komore Beograda, preduzeća iz Srbije na Kosovu raspolažu sa 1.358 objekata, pri čemu PTT ima 130, ŽTP 55, EPS 18, a Srbijašume 45. Imovina ovih 1.358 preduzeća se procenjuje na najmanje 1,5 milijardi dolara, budući da je kosovski budžet od prodaje 140 kosovskih preduzeća, zaradio 143 miliona evra.
Država Srbija je, pod pritiskom međunarodne zajednice, preuzela kosovski dug koji je krajem 2007. iznosio 1,26 milijardi dolara. U poslednjih nekoliko godina, srpska država je po osnovu kamata za kosovski dug već otplatila 335 miliona dolara.
Posle 1999. s Kosova i Metohije je izbeglo preko 30.000 srpskih porodica, a vrednost objekata i njihove imovine koju su tamo ostavili, procenjuje se na najmanje četiri milijarde dolara. Pošto američke trupe i tela međunarodne zajednice na Kosovu planiraju da ostanu i u narednom periodu, treba očekivati da će i cena srpske zemlje biti mnogostruko uvećana. Prema tome, država Srbija po osnovu imovine svojih građana i preduzeća, kao i obaveza bivšeg Fonda za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih republika i pokrajine Kosovo i kosovskog spoljnog duga, potražuje najmanje 12,5 milijardi dolara. Da su u pitanju ogromna potraživanja, potvrđuje i podatak da se kosovski BDP procenjuje na oko tri milijarde dolara.
Kakva je sudbina srpske imovine na Kosovu i Metohiji? Već nekoliko godina Unmik, preko Kosovske poverilačke agencije (KPA), rasprodaje srpsku imovinu, bez bilo kakvog znanja i učešća naših preduzeća i građana. KPA, suprotno srpskom Zakonu o privatizaciji, formira nova preduzeća, na koja prenosi imovinu, dok obaveze ostaju ranijim preduzećima. Imovina tih novoformiranih preduzeća prodaje se u viđenom stanju, bez preciznog utvrđivanja njene vrednosti i vlasnika. Prihodi od privatizacije odlaze u kosovski budžet. KPA sa znanjem Unmika nezakonito rasprodaje i krčmi srpsku imovinu, a da njeni stvarni vlasnici praktično ne mogu učiniti ništa.
Privrede Srbije i Kosova i Metohije su u velikoj meri komplementarne. Kosovski energetski sistem presudno zavisi od srpskog. Paradoksalno je da je Srbija Kosovu i Metohiji isporučivala struju i kada su građani Srbije, a i Srbi sa Kosmeta bili u mraku. Brojne i razvijene veze srpskih i kosovsko-metohijskih preduzeća su ratom iz 1999. nasilno prekinute. Srbija ima veliki interes da sa privredom Kosova i Metohije razvija dobru ekonomsku saradnju, pre svega zbog preostalog srpskog stanovništva, ali i zbog toga što će pre ili kasnije, sve države s prostora zapadnog Balkana postati članice EU.
Pošto je Kosovo i Metohija pod upravom Ujedinjenih nacija i privremenih kosovskih organa, Srbija, osim opšte diplomatske akcije nepriznavanja, odnosno poništavanja akata o nezavisnosti Kosova, trenutno ne može da učini ništa. Alli, Srbija glasnije nego ikad treba da obavesti Ujedinjene nacije, Evropsku uniju i sve dobronamerne zemlje sveta, o ovim važnim i nekim drugim, nedovoljno poznatim ekonomskim činjenicama. Od Vlade Srbije očekujemo da, uz nepriznavanje Kosova, pred našu, kosovsku i svetsku javnost izađe sa pouzdanim i veoma preciznim informacijama, kolika je vrednost „zarobljene“ srpske imovine na Kosovu i Metohiji. Ovo je naročito važno, jer kosovska istorija ne počinje sa izgradnjom američke baze Bondstil. Veoma je bitno da se svetu saopšti nedovoljno poznat podatak da su građani Srbije i pored nemilosrdnog zlostavljanja, ubijanja, pljačkanja, paljenja i proterivanja kosovsko-metohijskih Srba, u proteklih pola veka, nesebično izdvajali ogromna sredstva za brži razvoj i prosperitet svih građana Kosova i Metohije.