I šta ćemo sad, Konstrakta?

Ja, recimo, odavno ne pratim i ne gledam domaću fudbalsku ligu.

Kada me neko pita zbog čega, moj odgovor je da mi je kao višedecenijskom sportisti neshvatljivo da neko može navijati za Zvezdu i Partizan protiv Javora, u uslovima u kojima će najbolji igrač Javora uvek prelaziti u Zvezdu ili Partizan, da bi, najzad, Zvezda i Partizan uvek ubedljivo pobeđivali svaki od Javora i međusobno se utrkivali oko titule.

Ali ovde moj dalji komentar i pažnja koju posvećujem domaćem prvenstvu prestaje.

Ne gledam otvoreno, ne gledam prikriveno, zalutam kolima na Autokomandu baš kada se igra derbi, nemajući pojma da se igra, presrećan što nemam pojma i kudeći sve koji prolaze što zbog apsurda još uvek zvanog „Večiti derbi“ moram da arčim motor automobila.

Evrovizija ima neka svoja merila, standarde, potrebe, koji se menjaju s godinama, ali ne baš na svakih godinu dana da bi se iznova javljali razočarani u odabir, pobednike i otpisane.

Jeste popularna, ali nikada nije ozbiljnije određivala čak ni sutrašnji dan bilo kojeg gledaoca.

Po sredi je, zapravo, jedan opasan vapaj za pažnjom.

LJubomora da nešto što mnogi komentarišu i prate, prođe bez mišljenja, po stoti put gadljivog i po nulti put suzdržanog od ispoljavanja.

Konstrakta je prekjuče pobedila na Beoviziji i predstavljaće Srbiju na Evroviziji.

NJena kompozicija po svim standardima odudara od bilo čega uobičajenog, što je samo po sebi na ovim prostorima dovoljno za salvu kritika (ne verujte meni, verujte „Mrtvom moru“ Radoja Domanovića).

Apstraktna umetnost (i umetnost uopšte) je umetnost, ukoliko je razumljiva svakome nakon objašnjenja konteksta u kojem je nastala.

Kontekst pobedničke pesme je zapravo vrlo jasan i svima blizak, a u tom kontekstu revolt izražen kroz ironiju, pa i cinizam Konstrakte, razumljiv je i dirljiv za mnoge.

Dvostruko veća prednost u broju glasova od drugoplasirane takmičarke govori o oduševljenju publike i to se ne odbacuje olako.

Aca Lukas, glasnogovornik ovog skaradnog režima, živi lepo i lagodno.

Retko je nezadovoljan, još ređe isfrustriran.

Pretposlednji put kada je bio isfrustriran dogodio se kada mu je pauk odnosio divljački parkiranog džipa.

Poslednji put kada je bio isfrustriran desio se kada je bio poražen visprenošću novinarke Žakline Tatalović, kojom prilikom je na njen račun izneo seksističke uvrede.

Ako iz svega ovoga nismo naučili da situacije kada je Aca Lukas isfrustriran jesu one retke u kojima ličimo na normalno i civilizovano društvo, onda izvolite pa ispljujte Konstraktu.

Ali nemojte posle da vas bude ni mrvicu blam kada Aca Lukas, predstavljajući vašu državu, opere noge na bini Eurosonga, jer je upravo to izjavio da je trebalo da uradi kako bi pobedio na Beoviziji, ironično ciljajući na nastup Konstrakte, gde je deo njenog performansa i pranje ruku na sceni.

Pa baš zato, napred Konstrakta!

Bez suviše melodije i takta,

oduči nas, ovako praktične,

rasformiraj ovako taktične.

„I šta ćemo sad?“

Autor je advokat