Nikola Samardžić Naciste su ubijali. Tokom savezničkih bombardovanja nemačkih gradova civili su, u vatrenoj stihiji, izdisali od nedostatka kiseonika. Zločinci osuđeni u Nirnbergu završavali su na vešalima. Simon Vizental progonio je naciste do kraja sveta i sopstvenog života, i dalje od toga.
Antifašizam je jedina ideologija kojoj su nauka u prošlosti i racionalna moralna filozofija odobrile sva upotrebljiva sredstva. Otud svaka relativizacija fašizma otkriva sklonost totalitarizmu. Jedini totalitarizam koji je, na osnovama antifašizma, dobio izvesno istorijsko opravdanje, bio je komunizam. Ali nacizam, fašizam i komunizam danas pripadaju vremenu koje je isteklo. Nestanak komunizma i bipolarnog sveta ostavio je prostor novim totalitarizmima. Iskazujući osujećenost i nezadovoljstva velikog dela čovečanstva pritisnutog bedom kolektivizma, politički islam, antiglobalizam i populizam počeli su da osporavaju istorijski i moralni trijumf liberalnih demokratija.
U Srbiji je dugo trajanje partijskog monizma okončano transformacijom u šovinistički, zatim i kleromilitaristički populizam. Dominantni antifašizam je, u takvim okvirima, nimalo slučajno, vremenom obezvredio svoja početna opredeljenja koja su se počela izobličavati u prvoj antifašističkoj generaciji. Tradicionalno društvo, tek na pragu urbanizacije, sputavalo je preobražaj mentaliteta. Ruski mit održavao se zahvaljujući svojim despotskim, umesto antifašističkim svojstvima. U narednoj političkoj generaciji, tragajući za novom potporom, komunizam se otvarao nacionalizmu i klerikalizmu, istovremeno nastojeći da očuva institucionalnu i idejnu bliskost sa instrumentima državne prinude. Odbijanjem da se preispita nasilje iz nedavne prošlosti, antifašizam se potiskivao kao nezgodni sastojak kolektivnog identiteta.
Poricanje antifašizma odigravalo se i u procesu negiranja antifašističkog karaktera Jugoslovenske vojske koja je odbila kapitulaciju. Zanemarivao se ukupni zajednički doprinos borbi za oslobođenje od nacističke i fašističke okupacije koju su uporedo vodili monarhisti i komunistički partizani. Dalje su se, nekad i smišljeno, produbljivale inače prenaglašene podele na koje su ukazivala njihova uzajamna neprijateljstva. Pretresanje stvarnih zločina, i njihovih posledica, koje su počinili antifašisti na obema stranama, nikad se nije odigralo. Nespremnost na takvo suočavanje s prošlošću takođe se nalazi u osnovama istovetne pojave koja se odnosi na prethodnu deceniju.
Srpski populizam pojavio se, između ostalog, u kontekstu postepene degeneracije i relativizacije antifašizma. Revitalizacija totalitarizma, u populizmu, dopuštala je sinkretizam svih kolektivističkih snaga i ideologija. Upravo zahvaljujući njihovoj vitalnosti, koja je imala prostrane društvene osnove, populizam je postao zvanična državna politika.
Počeci populizma nisu u Osmoj sednici, niti je populizam zaustavljen Petog oktobra. Prva javna i masovna manifestacija populizma bila je sahrana Aleksandra Rankovića 1983. Populistička politika obnovljena je posle 12. marta 2003. novom zvaničnom politikom prema Kosovu, u odnosu na nastavak i smisao tranzicionih reformi, i zvaničnim poricanjem, nekad i glorifikacijom zločina iz najnovije prošlosti. I Osma sednica i rušenje reformske i evropske politike nakon Petog oktobra bili su realizacija istorijskih poruka onih slojeva, koji su smatrali da antifašističko opredeljenje iz davne prošlosti podrazumeva opstanak levog tolalitarizma i društvenih privilegija.
Antifašizam u Srbiji bio je oslobodilački, a ne ideološki. U Srbiji nije bilo nacizma. Nacizam je vezan za sopstvenu epohu i međunarodne odnose svoga vremena, koje je davno i nepovratno isteklo. „Nacisti“ u Srbiji danas proizvod su proliferacije zvanične politike. Njihov oslonac na crkvu i vojsku, čiji pojedini krugovi nastoje da Srbiju održe na marginama civilizacije, ukazuje na podršku opredeljenja zvanične politike. Da li je, posle svega, uzdržanost predsednika i premijera, naročito njihova neosetljivost prema žrtvama nacističkog nasilja, čije povrede nisu samo telesne, u stvari prećutno odobravanje?

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.