Nensi Pelozi „Danas stvaramo istoriju. Danas menjamo smer u kojem ide naša zemlja“, rekla je Nensi Pelozi (66), koja je od prošlog četvrtka po rangu treća ličnost u politici Sjedinjenih Država. Njenim stupanjem na dužnost predsednice Kongresa počela je kohabitacija republikanskog predsednika Buša i demokrata koji imaju većinu u oba parlamentarna doma. Izbor Doroti Pelozi je zaista istorijski, ne samo zbog toga što je na čelu Kongresa prvi put žena, već što je, ujedno, reč o dosad najvišem položaju dodeljenom ženi u istoriji američke vlade.
Politika prema Iraku biće prvi i najteži test novih odnosa u Vašingtonu. „Nigde američki narod nije bio jasniji nego kod potrebe novog smera u Iraku. Američki narod odbio je da preuzme otvorenu obavezu prema ratu koji nema kraja“, izjavila je predsednica Kongresa. Test za kohabitaciju biće i „Plan od stotinu sati“ za suzbijanje korupcije u Kongresu i ublaženje ekonomskih tegoba prosečnih Amerikanaca.
Nensi Patriša D’ Alesandro Pelozi prvi je predstavnik Kalifornije na čelu Kongresa. Poreklom Italijanka, rođena je u Baltimoru, Merilend, kao jedina devojčica u porodici od šestoro dece. Politika joj nije bila strana od malih nogu, budući da je otac bio kongresmen i gradonačelnik Baltimora, a i jedan od braće takođe je bio gradonačelnik.
Diplomirala je na vašingtonskom Univerzitetu Triniti, gde je upoznala budućeg supruga Pola Pelozija, s kojim se po venčanju seli u San Francisko. Pelozijevi imaju petoro dece, a Nensi spada u najbogatije kongresmene i po tome što porodica poseduje poslovnu mrežu vrednu 25 miliona dolara. Porodica ima preduzeće za promet nekretnina, ali i milione dolara u akcijama kompanija poput Majkrosofta i Amazona.
Kada je reč o spoljnoj politici, izdvaja se izjava Pelozijeve da lideri i republikanaca i demokrata „dugo ništa nisu uradili na jačanju pritiska na Rusiju i Kinu“ koje, prema njenim rečima, snabdevaju Iran tehnološkim informacijama o nuklearnom razvoju i oružju. Pelozijeva je istrajna u podršci Izraelu: „posvećenost Amerike sigurnosti i bezbednosti države Izrael je čvrsta, bez obzira na to ko je na vlasti. Međutim, rat u Iraku učinio je i SAD i Izrael manje bezbednim“.
Iako katolik, Pelozijeva je pristalica odvojenosti crkve i države. Glasala je za zakon kojim je olakšana mogućnost abortusa, zbog čega su neke organizacije od biskupa zahtevale da je ekskomuniciraju. Pelozijeva se protivila amandmanu koji se odnosi na brak, a čija je suština da se brak definiše kao zajednica muškarca i žene.