Jedan sasvim običan dan u Lajpcigu: Lični stav Momira Begovića

Dok pojedini prodavci već pakuju ostatke neprodatih đakonija i tričarija, neki drugi pak ljubazno otpozdravljaju svoje mušterije lepim rečima i željama.

U svaku poru grada Lajpciga se zavukao praznični duh i preovladava ugodan osećaj što će sutrašnji sveti katolički dan biti proveden u krugu najmilijih.

Preko puta ove pijace, na samom trgu Svetog Avgustina, proteže se jedna moderna staklena zgrada visoko ka oblacima. Ovo posve isprazno arhitektonsko zdanje je zapravo univerzitetska zgrada lajpciškog univerziteta.

Zagledan u njen neobični špicasti krov, konstatovah u sebi, kako jedna takva institucija puna tradicije ne zaslužuje da bude sabijena u tom neimarskom grehu.

Dok tako otpijam gutljaj ohlađenog kuvanog vina, spazih grupu studenata koja organizuje javni događaj na tom trgu. Na malom proglasu puštaju iskaze čuvenih filozofa i trude se da uđu u neobavezan razgovor sa prolaznicima.

Dok oni u duhovnom blagostanju tematizuju jaz između postfundamentalne i antifundamentalne političke misli, nekolicinu njihovih kolega udaljenih nekih 1.200 kilometara u tom istom trenutku guta mrak beogradskih ulica.

Jutro tih mladih i hrabrih duša sigurno nije nagoveštavalo da će njihova sloboda u sekundi biti odvezena u jednom zatamljenom vozilu autokratskih tablica.

Oni su se kao i ostali pobunjeni, ma koliko god to isprano zvučalo, samo osetili prozvanim da u praksi neguju demokratske vrednosti. Oni su odlučno napravili onaj korak više i vodili se mišlju da lično kao subjekt deluju onako kako bi želeli da celo društvo reaguje na određene okolnosti.

Ono što je njima dato iz sfere datog je oduzimanje slobodne volje. Oni su progutani od strane trulog diskursa koji zapljuskuje svaki segment društva.

U onoj pomenutoj diskusiji lajpciških studenata je tih četvoro beogradskih primorano da zauzme treću poziciju. Za njih je naime moguć samo okršaj sa fundamentalnom teorijom i to iz razloga što njihov poredak crpi svoju postojanost iz jednog jedinog principa.

Taj princip je samo naizgled oličen u jednom subjektu, koji uzgred ima usta vaginalnog oblika.

Čitava istorija je pak prožeta porecima koji su se zasnivali i instituisali kroz samo jedan ultimativni princip. Nekada je to bilo religijsko tumačenje, a nekada autokratske perverzije kao u ovom slučaju.

Ono što je zadatak aktera koji deluju u ovom momentu u praksi, jeste da svojom raznolikošću pokušaju da ponude što više novih principa koji ne teže da objasne čitavu realnost iz jednog ugla.

Demokratije se naime zasnivaju na pluralnosti mišljenja i delovanja. Prvi korak ka tome jeste zahtev za ponavljanjem parlamentarnih izbora koji bezuslovno mora biti realizovan. Podjednako važna dužnost svih probuđenih aktera jeste i vraćanje slobodne volje svim utamničenim studentima.

„Stille Nacht, heillige Nacht, die der Welt Heil gebracht“ (prim. prevod Tiha noć, sveta noć, koja svetu spasenje donosi) horski se ori sa balkona lajpciške gradske kuće.

Ustajem sa klupe i krećem se ka aerodromu, onako smerno kao što se moj špic Lola kreće ka svojoj loptici gumenjari. Neka borba traje.

Autor je doktorand političke filozofije iz Lajpciga

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.