Jednaki pred Bogom?

Gordana Logar Izgleda odista sitničavo pominjati nekoliko loših momaka koji su u Novom Sadu napali kolonu mladih ljudi s Exita što su proklamovali jedan od slogana Evrope: „različiti, a jednaki“, ali ipak ne bi ih trebalo ni zaboraviti. Svi momci su sigurno bili iste vere i nacionalnosti što ovde uvek ide zajedno i uvek je potrebno to isticati u slučajevima od nacionalnog interesa i javnog značaja, a ovi što su ih iritirali ne samo da su bili različitih vojvođanskih nacija i vera već ih je bilo i iz belog sveta kako uostalom dolikuje jednom Exitu gde druge ne biju već ih vole i s njima se druže! Za razliku na primer i od mišljenja koje se o tom svetu izvan srpskih granica, raznih vera i nacionalnosti, može čuti čak i u Skupštii Srbije: da baš i nije neki i svakako bi s njim, ako ne ranije ono zbog Kosova, trebalo raskinuti i sve odnose. Shodno iskustvu ponosne Srbije iz 1999. kad je ostala sama, ali srećna uprkos bombardovanju, jer se na kraju sve završilo -pobedom. Pa se i sada zahvaljujući pobedničkoj Rezoluciji 1244 može uzvikivati, uprkos realnosti, kao nekad o Trstu – „Kosovo je naše“. Trst doduše nije bio baš sasvim srpski, ali imao je uvek, a i sada ima tamo i Srbe i istoriju i spomenike kulturne i crkvene i naročito – parohiju.
Kad nije reč o različitima, kad je sve za dobrobit srpske nacije i države, ovde mnoge stvari uspevaju neuporedivo bolje, naročito ako idu uz blagoslov crkvenih verodostojnika. Kao ono o porastu nataliteta i porezu zvanom PDV. Doduše crkveni velikodostojnici se baš ne oglašavaju uvek (valjda da se previše „ne mešaju“). Ne podižu glas na primer protiv raznih napada kakav je bio onaj na Egzitu i mnogi drugi slični pre, a biće i posle, mada nije jasno zašto o tome ćute. Različitost ne bi trebalo da im smeta pošto se zna da su pred Bogom svi jednaki, a ne samo ako su naši, pa bi bilo korisno i za građanstvo da i u takvim stvarima reaguju. Mada im možda to ne bi trebalo ni zamerati, jer se u slučaju PDV i bebi-proizvoda pokazalo da je srpskoj vladi Crkva važnija od građana mada nije sasvim jasno mogu li religija i crkve bez građana? To je valjda neka druga tema. Sada će, zahvaljujući njegovoj svetosti patrijarhu Pavlu nerazumno oporezivanje biti ukinuto posle propale iste akcije roditelja i građanstva. Onda je bila – mrka je kapa, ma šta govorio Božidar Đelić koji ima sve zanimljiviju ulogu što se javnosti tiče. Izgleda čak da je u opisu radnog mesta potpredsednika Đelića da objašnjava šta su zapravo Vlada, premijer, razni ministri hteli da kažu. Po svemu sudeći trudi se koliko god može da dokaže da je preovlađujući princip i u Srbiji, između svih ostalih evropskih, i onaj „različiti, a jednaki“i da je Crkva samo dodatna inspiracija građanskog duha, pošto je poznato da je i ovde Crkva odvojena od Države.
Biće sigurno još akcija koje će Crkva pomoći u državnim poslovima. Posle decenija ugnjetavanja, siromaštva i oglušivanja o svete reči logično je da je došlo vreme da se, uprkos sekularizmu, i duh pravoslavlja poštuje. Konačno, nije li baš ova vlada sadašnja nastala na sabornosti, što jeste suština postojeće koalicije koja verna takozvanom šestom principu (ma šta sve to značilo) može u ovozemljske poduhvate, kao što su investicije, da uklopi i crkvene potrebe.