Da li je ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije slučajno „odabrao“ dan kad je, odlukom NATO, zvanično počeo mandat Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) da beogradskim novinarima priča o asfaltiranju seoskih puteva, privrednim kreditima, poljoprivredi i planovima za povratak Srba na KiM? Na insistiranje novinara na „temi dana“ ipak se čulo da će „Beograd učiniti sve da KBS ne zažive“. Ministar nije želeo da zalazi u detalje, osim što je otkrio da Beograd ne planira „revanš“ – stvaranje srpskih bezbednosnih snaga, većračuna na „sva diplomatska i pravna sredstva, jer su svi argumenti na njegovoj strani“.
U to ime, predsednik Srbije je zbog KBS u pisanoj formi oštro protestovao kod prvih ljudi UN i NATO. Šef diplomatije najavljuje da će se o tome razgovarati „ne samo u UN nego i u okviru svih međunarodnih regionalnih organizacija bezbednosnog karaktera“. Iako ministar spoljnih poslova tvrdi da „nivo odnosa sa NATO nije isti kao pre odluke Alijanse da aktivira KBS“, u Briselu tvrde da se „neće obazirati na proteste Beograda zbog stvaranja nelegalne paravojne formacije na Kosovu“. U državnom vrhu, ipak, niko zvanično ne govori šta realno i konkretno Srbija kao država članica Partnerstva za mir treba i može da preduzme kad na delu njene teritorije NATO stvara i obučava vojne snage samoproglašene države, iznikle iz protektorata UN uvedenog posle NATO bombardovanja Srbije i plana Martija Ahtisarija, koji nije prihvaćen u SB UN. Takođe, još nismo čuli beogradsku pravnu dijagnozu statusa NATO i Kfora na KiM u novonastalim okolnostima.
Zvanični Beograd veruje da je prošlogodišnjom „diplomatskom pobedom u UN“ i „prebacivanjem kosovskog pitanja sa političkog na pravni teren“ rešio sve probleme . Druga strana oprobanom metodom svršenog čina ostvaruje Ahtisarijev plan. Događaji pokazuju da Beograd nije imao prave odgovore na samoproglašenje nezavisnosti KiM i usvajanje kosovskog ustava, što bi sada moglo da se ponovi i sa formiranjem KBS, čiji se broj pripadnika, formacija i naoružanje, shodno važećim kosovskim zakonima proizašlim iz Ahtisarijevog plana, mogu promeniti kroz pet godina i prerasti u ozbiljniju vojnu organizaciju. U prilog tome govori i „slučaj“ Euleks, na čije je razmeštanje na KiM Cvetkovićeva vlada, bez mandata Skupštine Srbije, pristala u „paketu“ s dogovorom sa UN o šest tačaka neophodnih za opstanak Srba u Pokrajini, čije sprovođenje, kako se sad ispostavlja, ne obavezuje nikog – ni Prištinu, ni Unmik, ni Euleks.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
