foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)Trenutno stanje pravde za žrtve zločina koji je izvršen 3. maja u školi „Vladislav Ribnikar“ je, kratko rečeno, potpuno nezadovoljavajuće.
Sva pažnja i svi napori su usmereni na istragu i podizanje optužnice protiv oca učinioca K. K., kome se uopšte neće suditi za zločin, nego za delo zasnovano na navodnom nepropisnom čuvanju vatrenog oružja.
Time se faktički stvara situacija u kojoj se niko i ne bavi samim zločinom, izvršiocem K. K, a ponajmanje omogućavanjem neke vrste pravde porodicama ubijene i ranjene dece, koja bi dovela do moralne ravnoteže, jer ove porodice ne mogu jednostavno da nastave svoje živote.
Dečaka K. K. nije moguće beskonačno držati u jednom u osnovi protivpravnom zatočeništvu, sa obrazloženjem da se obavlja veštačenje kako bi se uspostavila psihijatrijska dijagnoza.
Međunarodne konvencije to izričito zabranjuju. Učinilac krivično nije odgovoran, dok u psihodijagnostici nije uobičajeno, a po nekim tumačenjima ni profesionalno dozvoljeno, da se dijagnoze poremećaja ličnosti daju deci, odnosno licima mlađim od 21 godinu, jer se smatra da se u tom periodu ličnost još uvek razvija.
Mogućnost davanja dijagnoze psihoze ili neke druge ozbiljnije psihijatrijske dijagnoze je još manja, jer je K. K. pre zločina bio funkcionalan, a po onome što se javno zna, nije pokazivao znake koji bi upućivali na ozbiljnu psihijatrijsku bolest.
Stoga je njegov izlazak na slobodu pravna neminovnost, bez obzira na pokušaje improvizacija i nategnutih tumačenja koja u javnosti nemilice daju raznorazni „veštaci“ privatne provenijencije, pa čak i „stručnjaci“ za socijalno pravo koji ne bi smeli da ikad imaju priliku da bilo šta rade sa ljudima.
Rešenje za ovu situaciju leži u domenu restorativne pravde. Ovo što se desilo je izvanredna situacija koja zahteva pravna rešenja izvan domena uobičajenog.
Potrebno je doneti lex specialis zbog posebnih okolnosti koje postoje u ovom slučaju.
To pravno rešenje bi moralo da predvidi retroaktivnu primenu mera koje ovde predlažemo i da se time napravi izuzetak od ustavnog načela da zakoni ne mogu važiti unazad. Tim zakonom, ili odgovarajućim drugim pravnim sredstvom, potrebno je odrediti sledeće mere:
1. Da se formira fond od prihoda roditelja dečaka K. K. iz koga će se isplaćivati određeni iznos porodicama ubijenih i ranjenih, a u koji će se automatski uplaćivati polovina ukupnih prihoda roditelja K. K., na trajnoj osnovi, doživotno, uključujući i penzije.
2. Da se odgovarajućim pravnim sredstvom omogući da K. K, od momenta kada počne da privređuje, takođe doživotno doprinosi sa 50 odsto svih svojih ukupnih prihoda u fond za porodice ubijenih i ranjenih.
3. Da se doživotno zabrani izlazak iz Srbije roditeljima K. K. i samom K. K, u bilo koju zemlju, uključujući i zemlje regiona.
4. Da se svakih šest meseci, trajno, održavaju statusne restorativne konferencije između porodica ubijenih i ranjenih i roditelja K. K, kao i samog K. K, kako bi izvršilac i njegovi roditlji trajno bili suočeni sa licima žrtava K. K. i sa činjenicom zločina.
Navedenim merama postigli bi se ciljevi restorativne pravde, preuzimanje odgovornosti i posledica zločina od strane K. K. i njegovih roditelja, bez potrebe da se zaobilaznim načinima traži nepotpuna i loša pravda, poput stava da će se pravda ispuniti osuđivanjem oca na 12 godina zatvora. Takvom osudom se neće postići ništa.
Suština restorativne pravde je da K. K. i njegovi roditelji shvate i suoče se sa činjenicom da se život porodica ubijene i ranjene dece nikada ne može jednostavno nastaviti, bez posledica, te da se isto dogodi i K. K. i njegovim roditeljima.
Sva imovina porodice dečaka K. K. treba da bude prevedena u vlasništvo Fonda za žrtve, s tim da se predvidi njeno privremeno korišćenje od strane roditelja K. K. i samog K. K, za njihovog života, kako bi mogli da prihoduju i doprinose u Fond, kao i da ta imovina bude neka vrsta garancije da neće namerno opstruisati sopstvenu zaradu.
Standardi za maloletne izvršioce teških krivičnih dela predviđaju da im se omogućava školovanje pod posebnim uslovima. To podrazumeva kontrolu K. K. van institucije, u porodici, uz upotrebu mera nadzora (fizičkog i elektronskog).
Kada je reč o školi „Vladislav Ribnikar“, potrebno je da se deo škole korišćen za nastavu starijim razredima, u kome se dogodio zločin, u celini pretvori u memorijalni centar sa radnim delom za instituciju povezanu sa sećanjem, poput instituta za restorativnu pravdu, gde se mogu održavati konferencije i ostali događaji koji će se zasnivati na sećanju na žrtve i doprinositi restorativnim ishodima i prevenciji nasilja među decom i mladima.
Već od septembra 2023. godine ime škole mora da se promeni, tako da odražava sećanje na žrtve. To se odnosi na sadašnju takozvanu „malu školu“, deo zgrade prvobitno predviđen za mlađe razrede, za koju je predviđeno da ostane u funkciji za sve razrede.
Mora da se promenom imena napravi diskontinuitet u identitetu dela škole koji će nastaviti da funkcioniše, a kontinuitet u očuvanju mesta stradanja, osnivanju memorijalnog centra i instituta za restorativnu pravdu i razvijanju programa koji će čuvati to sećanje.
Autori su zaposleni na Institutu za praktičnu humanistiku u Beogradu
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
