Foto: FreeImages / Cierpki

Srbija je jedina balkanska zemlja koja im nije zvanično čestitala Sporazum o imenu BJRM, postignut posle decenijskih pregovora.

Za razliku od poplave čestitki i izjava podrške, najviše sa Zapada, iz EU, od suseda pa i ministra spoljnih poslova Ruske Federacije, Srbija se nije adekvatno odredila prema događaju značajnom, ne samo za zemlje u pitanju već i, naročito, za odnose u susedstvu, EU i šire, iako time rasterećuju Balkan višegodišnjeg problema koji je negativno uticao na mir i stabilnost regiona.

Ministar spoljnih poslova je, omalovažavajućim tonom, neuobičajeno za odnose između susednih i prijateljskih zemalja, saopštio da „vlasti u Srbiji nisu čestitale“ postizanje sporazuma jer „nismo ni imali šta da čestitamo“. Uz nategnutu podršku svakom sporazumu kojim se rešava neki problem, Atini i Skoplju je poželeo sreću „ne ulazeći u naziv“ i sadržaj Sporazuma, uz očekivanje da će on, ipak, doprineti stabilnosti u regionu.

Predsednik Republike takođe „podržava svaku vrstu dogovora Skoplja i Atine “ bez želje da se izjašnjava „o budućem imenu makedonske države… jer se radi „o njihovim unutrašnjim pitanjima… u koja ne želi da se meša“. Naglasio je, međutim, da „mora da poštuje stavove predsednika Ivanova“, protivnika sporazuma i, usput „i premijera Zaeva“. (Predsednik je, inače, turskom predsedniku čestitao pobedu na izborima pre objavljivanja njihovog ishoda.)

Pošto taj državnički odgovoran potez premijera dve zemlje, prema sopstvenom narodu ali i susedima na još uvek rovitom Balkanu, ako prođe referendumu, otvara perspektivu Makedoniji za pridruživanje Evropskoj uniji i NATO paktu, najviši dužnosnici ove zemlje nisu dočekali dobrodošlicom, naša javnost ima pravo da zna i oceni razloge za takav odnos prema tom hrabrom potezu vlade susedne prijateljske zemlje.

Iako se s pravom može očekivati da sporazum i pozitivna atmosfera oko njega doprinesu olakšanju napora Srbije da se u pregovorima sa Prištinom izbori za pravedno i trajno rešenje kosovskog problema, ima suprotnih ocena – da ovdašnje vlasti, navodno, ne dele to mišljenje očekujući jačanje pritiska radi ubrzanja briselskih pregovora i, možda, zahteva za novim ustupcima..

Odsustvo podrške sporazumu upućuje na pretpostavku da naša vlada ne očekuje da će grčko-makedonski sporazum, uz aktiviranje EU, zaključke Sofijskog samita i pristupnu perspektivu „partnerima“ sa Zapadnog Balkana, doprineti opštem poboljšanju odnosa sa Makedonijom.

To je izraženo u nepoverenju i izvesnoj surevnjivosti, više naše strane, koje opterećuju odnose između dveju zemalja a reflektuju nezadovoljstvo politikom Makedonije prema albanskom pitanju u Makedoniji ali i prema Kosovu (priznanje, prijem u UNESCO) ocenjenim štetnim za interese Srbije, posebno za nas povoljno rešenje.

Pod neuverljivim izgovorom o „veoma ofanzivnom delovanju makedonskih službi protiv Srbije“ ali i zbog nedozvoljenog angažovanja savetnika Ambasade, pripadnika BIA, u nemirima na strani ekspremijera Gruevskog u Sobranju, ministar spoljnih poslova je, po nalogu predsednika, doneo neuobičajenu, ishitrenu odluku o povlačenju kompletnog osoblja Ambasade u Beograd da bi se, gle čuda!, na dužnost vratili nepunu nedelju dana kasnije.

To i neke druge indicije upućuju na pretpostavku da, tada premijeru, Vučiću nije odgovarala promena vlade ni način na koji je ona izvršena, kao ni izbor premijera Zorana Zaeva. Koliko zbog dobrih odnosa premijera Vučića sa Gruevskim ali i sa predsednikom Ivanovim, čije stavove prema Sporazumu „mora da poštuje“ ali i zbog najavljene prozapadne politike i, naročito, evroatlantske orijentacije nove vlade Makedonije.

Ima, dakle, više nego dovoljno razloga za zabrinutost jer sve to protivreči uveravanju naših zvaničnika o najboljim odnosima Srbije sa susedima, njenoj liderskoj ulozi i faktora stabilnosti na Balkanu? Utoliko pre što se to ne odnosi samo na Makedoniju. Ali i za analizu i razgovore o svakom od ovih pitanja, kako bi se izbegli „šumovi na vezama“, nerazumevanje i zategnutost ne samo u bilateralnim odnosima dveju zemalja.

S druge strane ohrabrujuće deluje nedavna izjava premijera Zaeva za Politiku da su Makedonija i Srbija susedi ali, pre svega, prijatelji koji dele vekovnu istoriju, tradiciju i kulturu, dok ih danas povezuje zajednička evropska budućnost. Pozvao je građane “ koji se međusobno vole i poštuju“,.. kad već neće vlasti, „da gradimo nove i čuvamo postojeće mostove“, razvijamo uzajamno korisnu saradnju i postavimo nove temelje zajedničkoj budućnosti….

Nadati se da će, kroz susrete i razgovore na regionalnim i širim sastancima, predstavnici dveju zemalja uspeti da postignu razumevanje, uspostave nužno poverenje i spremnost za razgovore o razlikama i rešavanje spornih pitanja u skladu evropskim vrednostima, kako bilateralno tako i na regionalnom planu i odgovoriti na pitanje iz naslova.

Autor je član Foruma za međunarodne odnose EPUS-a