Foto: Privatna arhivaNekoliko stvari odvaja ljude od životinja… Između ostalih, smisao za humor.
Doduše, jedan moj prijatelj se sa ovim ne bi složio. Rekao bi da je u pitanju Sredozemno more.
U prošlim danima kada smo zaista smeli da se šalimo, ova opaska bi u društvu prošla uz puno nevinog smeha, možda poneko lažno cerekanje (obično onoga ko šalu ne ukapira na prvu), našlo bi se tu i par okretanja očima i jedno ili dva forsirana zgražavanja.
Danas bi i vama, dragi čitaoci, samo zato što se smejete sa njim, moderni puritanci i dežurni dušebrižnici odmah zakačili tablu „rasista“ oko vrata; mog druga bi kao u „Game of thrones“ skinuli golog i naterali da se prošeta ulicom dok ga rulja gađa jajima i pokvarenim voćem, a oni iza njega u crnim litijaškim odorama i sa zvonom u rukama ponavljaju „Sramota! Sramota!“ (Priznajte da ste se skroz ubacili u priču i bez problema zamišljate ovakav scenario!?)
Kako je došlo do omasovljenja tog fenomena kvazitolerancije, i kako smo mu svi podlegli, pitate se? Iako duboko verujem da je u pitanju samo lažni mehanizam, da bi se ljudi koji kritikuju osećali bolje (kad već drugačije ne mogu), to nije ni važno, jer je ta pojava odavno zahvatila ceo globus…
Kako je došlo do toga da su, kao što neko reče, generacije koje su odrastale uz South Park i Family Guy završile kao džangrizavi starmali koje je tako lako uvrediti? Da li će „šale“ postati samo još jedan termin u rečniku, uz objašnjenje – pričali smo ih jedni drugima, pre nego što su ljudi počeli da se vređaju na sve.
Skoro odgledah ponovo film „Idiokratija“, koji je snimljen 2006. godine kao komedija, iako mi danas uopšte nije smešan (predviđam da ćemo ga za 10-15 godina gledati kao dokumentarac), pa me je i to nateralo da se zamislim: da li polako radimo na deevoluciji i približavamo se životinjama, kada tu jednu tekovinu kao što je duhovitost i smisao za humor polako počinjemo da gasimo u sebi, i između sebe.
Ako ste gledali (i slušali) čuvenog komičara Rikija Džervejsa, možda on ima i najbolji odgovor na ove moderne baljezgarije; kada ga zbog provokativnog humora prozivaju te krhke, brižne dušice na Tviteru, on im prosto napiše: „Imate svako pravo da budete uvređeni. Samo nemojte da cmizdrite što nikog nije briga.“
Meni je to dovoljno.
I zato, bez dalje želje i volje da izučavam ovaj fenomen, daću vam običan primer – kako u 21. veku izgleda kada pokušavaš da ispričaš vic u Viber grupi. Pa, otprilike ovako:
– Dobar dan svima, nov sam ovde i da malo razvedrim stvari, počeću sa laganim vicem, možda ga neki i znaju. Dakle, bili Srbin, Hrvat i Slovenac…
– Čekaj, druže, nećeš valjda nacionalizam ovde da širiš?
– Ne, nisam hteo da tako ispadne, mogu i neki drugi… Znam! Meda dođe do javne kuće, zeka mu otvara vrata, pogleda ga odozdo i…
– Ja sam iz društva za zaštitu životinja i oštro osuđujem svaki vid eksploatacije životinja.
– Ali, nije poenta u… Dobro. Umre Mujo i ode u raj, sačeka ga Sveti Petar…
– Naravno da će vic da bude o Svetom Petru. Pa na svetu su, jelte, svi hrišćani. Šta je sa muslimanima, hindusima, čoveče, znaš li koliko mali procenat zapravo otpada na hrišćane?
– Ne, nisam tako mislio…
– Ne želim nikoga posebno da etiketiram, ali kao neko ko je ateista duboko me pogađa što mi ovde namećete svoja verovanja.
– Ok, dajte da smirimo strasti… Ovako ćemo. Žena čeka muža da se vrati s posla…
– Nisam neka tamo feministkinja, ali vas upozoravam da dobro pazite kuda idete sa ovom pričom… Već ste na klizavom terenu što u priči žena čeka muža, a ne obrnuto. Kao da žene ne rade i ne zarađuju…
– Ali, gospođo…
– Gospođica! I to je neprimereno, da etiketirate nekog u obraćanju…
– Ma, vic uopšte nije bio… Ok. Znam jedan koji će vas sigurno nasmejati. U avionu oko Zemlje lete Tramp i Angela Merkel, kad…
– Ha! Svi znamo da je Zemlja ravna, ne širi ovde svoju propagandu.
– Zemlja zapravo nije… Ma, kao da je važno. Ovako, dva crnca beru pamuk celog jutra bez hrane, jednom sleti muva na nos…
– Ne znam za ostale koji ovo čitaju, ali mislim da bi trebalo da svako prijavi ovog čoveka zbog širenja rasizma.
– Ali ovaj vic nema veze sa rasizmom, zaista. Čekaj, treba mi nešto lagano što će smiriti tenzije. Dolazi peder u policijsku stanicu…
– Peder je ofensiv. Trebalo bi da koristiš reč „gej“. Samo kažem.
– Ok, ali onda se od starta vica ne zna pol protagoniste…
– Ma nemoj, mi se vekovima borimo protiv diskriminacije, a tebi je jadnom toliko teško da kažeš gej muškarac ili gej žena!
– Ma, nije mi teško, nego gubi se pripovedački… Da li me stvarno ne razumete, ili se namerno postavljate autistično…
– Zahtevam izvinjenje! Kako vas nije sramota da koristite taj izraz. Ne smete da koristite nazive medicinskih oboljenja i stanja derogatorno!
– Ali to je samo pridev, da lakše objasnim… Ok. Ajd’ da probamo ovako. Pedofil pokazuje sliku devojčice drugom pedofilu i kaže: samo šest godina, a već…
– Au… Stop! Stani tu odmah. Kakav to čovek može da se šali sa zlostavljanjem dece, sram da te bude!
– Ali, nije poenta pričanja vica da… Stanite, ljudi, pa šta nam onda ostaje? U stvari, imam jedan pravi za vas. Neutralan, politički korektan, bez dece, nacionalizma i ostalih „netolerancija“. Slušajte. Sede dva virusa za šankom…
– Virusi su izmišljotina, brate, da bi nas oligarsi poput Bil Gejtsa prisilno čipovali i putem 5G mreža…
– Da, baš Bil Gejtsa zabole za nekog luzera iz maminog podruma… Nije važno, nije mi namera da se svađam ovde. Hoćete li onda onaj o plavuši koja voli analni seks, jer misli da će nevina…
– Ja kao pravoslavac sam duboko povređen ovim što čitam. Opoganio si mi oči i dušu u vreme posta, ali svakako ću ti odgovoriti. To o čemu pričaš je protivprirodni blud i Bog će ti suditi, zatreće ti seme da više…
– Stani bre, čoveče, aman! Religija bi trebalo da širi ljubav, a vi me ovde kunete zbog vica… Stvarno su se stvari izmakle kontroli. Ima li onda neke teme o kojoj bih mogao da se šalim?
– Naravno, ovde smo svi tolerantni. Možeš da pričaš o bilo čemu dokle god to ne vređa druge ljude.
– Ali nisam nikoga vređao… Dobro. Možemo ovako. Ovo je za sve vas tolerantne. Spremni? Znate li koliko je 4+4?
– Baš me zanima kuda ćeš sa ovim… Evo ja ću da odgovorim. Osam!
– Na k*#cu vas nosam.
(Dejan Hristov je izašao iz grupe)
…………..
– Nisam se dosad uključivao, ali smatram da je ovo uvredljivo za transrodne ljude. Mislim, zašto bi muškarci morali da imaju penis, pa neki se osećaju kao žene?
Autor je lekar internista iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
