Kobre na nišanu dnevne politike

Ali ako se rodna ravnopravnost shvata na banalan način – „kako za muškarce, isto tako i za žene“, nije čudo što je do danas broj Amerikanki koji je prošao taj test i kvalifikovao se za specijalnu vojnu obuku (ne nužno i prošao je) manji od broja prstiju na jednoj ruci.

Jer žene i muškarci nisu identični, isti, već ravnopravni. Da bi ostvarili isto pravo, ponekad su im potrebne različite stvari. I u Norveškoj su prvo pokušali identičnim tretmanom muškaraca i žena, a onda uvideli da ignorisanje fizičke nejednakosti između njih ne vodi rodnoj ravnopravnosti.

I umesto da zbog političke kvazikorektnosti nastave da žmure na očigledno (da su muškarci po pravilu fizički jači od žena), pravo žena na ravnopravnost ali i posebnu potrebu za ženama obučenim za specijalne vojne zadatke rešili su drugačije – stvaranjem specijalne vojne jedinice popunjene isključivo ženama – Jegertroppen. Nema podataka gde je, i da li je već, ta jedinica ikada bila operativno angažovana.

Dakle, ne samo da je normalno da žene imaju pravo da budu u specijalnim jedinicama, već i specijalne jedinice imaju posebne potrebe za ženama, zbog nekih zadataka koje one po pravilu mogu lakše i uspešnije da izvrše nego muškarci. Samo, to nije preciznost u bacanju noževa i slične trivije koje su ovih dana poslužene laičkoj javnosti u Srbiji da se igra ozbiljne rasprave. Ne, to je lakše uspostavljanje socijalnog kontakta, posebno sa ženama u kriznim područjima; efikasnije sprovođenje bezbednosnih mera i postupaka prema ženskom stanovništvu, izviđanje u gradskim uslovima, prikupljanje obaveštajnih informacija i slični delikatni zadaci u modernim uslovima angažovanja – pre svega u tzv. mirovnim misijama u koje se danas sve češće upućuju specijalne jedinice.

Gde je među ovim prednostima žena specijalaca objektivan, vojno opravdan razlog za raspoređivanje samo ženskih pripadnica Kobri ispred zgrade Predsedništva? Nema ga. One su tamo upućene kao vid specijalnog političkog rata u kome su politički protivnici trebali da ispadnu nasilnici nad ženama, ili da se uz poneki selfi povuku.

Šteta je velika. Uloga žena u vojsci je tabloidizirana. Politički su i one i vojska zloupotrebljene radi finte u dnevnopolitičkom driblingu. Obuzete ljudskom željom da se dokažu, neke neće ni shvatiti da su iskorišćene, da su nastavile niz u kome su pre njih čelnika vlasti od kritike na istom stražarskom mestu branili izvesni Spasić, Vacić i članice vladajuće stranke. One koje to uvide, nemaju kako da se zaštite.

Načelnik Generalštaba, koji se po zakonu pita kod upotrebe jedinica vojne policije (što Kobre jesu), morao je da kaže: „ne postoje valjani vojni razlozi za selektivno angažovanje pripadnica Kobri“ i da takav zahtev ili „ideju“ odbije. A ako on to ne uradi, trebalo bi da postoje kontrolni mehanizmi. Ali, to je posebna priča.

Međutim, jednu značajna perspektivu problema ostala je do sada potpuno neosvetljena. U njoj su koreni mnogih problema koji tek mogu eskalirati. Naime, u vremenu prošlom, koje nosi sve klice današnjeg, vojska je od narodne „reformisana“ u „profesionalnu“ a da prvo nije uspostavljena disciplina i kultura vladavine prava, osigurana lojalnost oficira zakonu, a ne vlasti i učvršćene kontrolne institucije.

Time je trasiran put ka stvaranju plaćeničke armije koja radi šta i kako joj „gazda“ kaže, a ne zakon nalaže. I kako bi se onda Pretorijanska garda u njoj drugačije ponašala nego kao privatni telohranitelj. U celoj toj suštinskoj i veoma opasnoj stvari, lako je da se desi epizoda u kojoj ženama u uniformi umesto vojnih, dopadnu specijalni politički zadaci.

Američka vojska nikada nije dozvolila da se objavi ni ime kandidatkinje koja je prva uspešno prošla ulazni test za obuku za Zelene beretke. Kažu – to nije od interesa ni za nju, ni za poslove koje će možda da obavlja. U Srbiji su pripadnice Kobri na naslovnim stranama tabloida, daju intervjue. Kome je to od interesa?

Pre više godina gledao sam ministra odbrane kako na prijemu zove pitomca Vojne akademije da priđe i preuzme iskorišćenu čačkalicu sa koje je upravo pojeo ćevap. To je neprekinut niz pretvaranja vojničke discipline u poslušnost, uništavanja integriteta pripadnika Vojske. NJihove plate su danas, zaista, više nego ikad u skoroj prošlosti, a posebno su povišene u vojnim službama bezbednosti, specijalnim jedinicama poput Kobri i podoficirima. Ipak, daleko je danas od Srbije stvarno profesionalna vojska, a i ravnopravnost žena u njoj.

Autor je specijalista za globalnu i nacionalnu bezbednost, bivši zaštitnik građana Republike Srbije