U slučaju energetskog sporazuma koji je Srbija potpisala s Rusijom, strasti podrške i osporavanja već mesecima nikako da se slegnu. Mnogi analitičari tu uzavrelu atmosferu objašnjavaju činjenicom da osim ekonomske, sporazum ima i dugoročnu političku dimenziju.
Glavni kamen spoticanja pojavio se vrlo brzo po potpisivanju dokumenta, jer je ministar ekonomije Mlađan Dinkić tvrdio da će i cena za NIS biti predmet pregovora. Ulje na vatru dolila je gotovo preko noći doneta odluka da revizorska kuća Dilojt i Tuš proceni tržišnu vrednost NIS-a. Sumnju je donekle izazvalo i to što je procedurom izbora procenitelja rukovodio državni sekretar koji je došao iz te firme, ali su nameru da se utvrdi prava cena te državne firme podržali neki od ekonomskih analitičara tvrdeći da je vrednost NIS-a u energetskom sporazumu potcenjena i da je tržišnu vrednost trebalo proveriti kroz tendersku prodaju. I neke od političkih partija smatraju da se energetskim sporazumom Rusima poklanja naftna industrija, a da pri tom još nije izvesno koliko će koristi Srbija imati od gasovoda. Međutim, pristalice sporazuma tvrde da je takva argumentacija samo paravan iza koga se kriju mnogo jasniji ekonomski interesi velikih svetskih magnata poput MOL-a i OMV-a, ali i politički interesi Zapada kojima se ne dopada to što će Srbija ovim aranžmanom postati energetski zavisna od Moskve. Oni tvrde i da sporazum donosi Srbiji dugoročnu energetsku stabilnost, a da u političkom smislu saradnja sa svetskom silom u usponu ne može da šteti našim interesima. Bilo kako bilo, nadmudrivanja oko toga da li je potpisan samo sporazum ili i prateći protokol, prekinuo je pre dva dana ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu, koji je, ljut zbog postavljanja tog pitanja, kratko poručio: „Ako vam je jeftino, nemojte prodavati“. Srpskim zvaničnicima, u koje ne ubraja predsednika, premijera i resornog ministra, javno je uputio pitanje – koliko puta se u Srbiji procenjuje vrednost kompanije koja se nudi na prodaju. Ali, Šojgu je morao da podseti i da Rusija nije vagala koliko će imati koristi kada je potpisala sa Srbijom sporazum o bescarinskom izvozu, niti je sagledavala štetu od otpisa kamata na inače impozantnu sumu koju domaća privreda duguje više od decenije za isporuke gasa, a dobronamenrnost je dokazala i odbranom srpskih interesa na Kosovu.
Rasprave će svakako trajati ne samo u narednih 60 dana, tokom kojih bi dve strane trebalo da završe razgovore o zasad nedovoljno poznatim detaljima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
