Koridor deset

Borka Pavićević Nije nikakvo iznenađenje da desetogodišnjica smrti profesora Miladina Životića, predsedavajućeg Beogradskog kruga u vreme gadnih godina rata, te i sesija Beogradskog kruga u proteklu subotu, u podne, na kojoj su učestvovali i na kojoj su bili prisutni svi živi i neotišli pokretači antiratnih i građanskih inicijativa, te organizacija i pojedinaca čiji je angažman, rečju i delom, bio presudan za promene u ovoj zemlji, nije dovoljno ni zabavna, ni tržišna za sve one štampane i elektronske medije koji imaju, očito, sasvim druga uverenja i sasvim druga posla, no je ipak upitno – šta rade oni mediji, uključujući novine u kojima pišem, kada je reč o okruženju iz koga su nastale, i koje čini, većim delom, njihove saradnike, njihove čitaoce i gledaoce.
Zanimljiv je to proces, proces napuštanja svoje prirodne komore, a to nije dobro ni u ratu ni u miru. Tačnije rečeno, jezikom tranzicije, ne vidim ni način na koji je to korisno. Baš kao što ne vidim ni da je korisno uništavanje prirodnih resursa, to jest, baš bukvalno, sečenje grane na kojoj se sedi.
Eto, vidite kako je to sa Koridorom deset, kojim niko neće da vozi. Zaobilaze nas i odlaze drugim putevima, kroz Rumuniju, kroz Bugarsku. A naravno da je to u vezi sa prirodom političkih procesa u ovoj zemlji, naravno da je povezano sa korupcijom, sa neodgovornošću, sa učenjem o korisnosti svih ljudskih prekršaja, ili prekršaja ljudskosti, ili, pak, sa nekažnjivošću prestupa, bio on ratni ili mirnodopski, režimski ili »demokratski«. Što sve skupa čini zatrpanost u istoriji, zatrpanost, te i nemoć i nedostatak razvojnih planova ove sredine, sposobnosti da se koncipira, osmisli i sistematizuje proces ka budućnosti.
Prvo su to učinile partije, stranke, koje se još uvek nazivaju strankama, partijama demokratske opcije. One su se rado, sigurno, nekritički, okrenule unutrašnjim svojim strukturama, hijerarhiji i lojalnosti. Potpuno uverene da su one nosioci promena. Svo je dobro sa njima i svo zlo sa drugima. Tešenja i laskanja draža su od upitanosti i kritičnosti. Obrazloženja za nemoć obavezno se obrazlažu pritiscima onih drugih, iza kojih su oni najgori. I tako u krug, zatvoren krug, sve dalji od strvarnosti, sve dalji od građana, naroda, glasača. No, ta slika je poznata, igra se svaki dan i o tome ko, kada, gde, za koliko, ko s kim, ko bez koga, ko tada, a ko sada, u kom mestu, uglavnom u Beogradu, izveštava nas, velikim naslovima, naša visokotiražna štampa, proizvodeći onaj otuđujući efekat da su „svi isti“, da je sve istina i da ništa od svega toga nije istina.
No, ono što ja sada ne vidim kao korisno, a da ne kažem nešto drugo, jer svaki moralizam postaje oduran, kako nekadašnji nezavisni mediji, ili slobodni mediji, ili opozicioni mediji, ili profesionalni mediji, mogu da dobiju tržišnu bitku i da postanu čitaniji i prodavaniji i gledaniji time što će, ne samo biti »tolerantniji« i »pristojniji« prema svemu onome što publika želi da pročita i da čuje. Umesto da rade na svom repertoaru i da igraju ono što se samo kod njih da pročitati i videti. Nije problem u Velikom bratu, niti je problem kod Cece, već u svemu drugom što omogućava te fenomene. Pa nećete mi reći da publika u pozorištu hoće da se smeje samo na pomen »govna«, »sranja«, ili na šmirantske štosove, viđene već toliko puta. No, ukoliko se to dovoljno dugo ponavlja, onda se takva publika i stvara.
Bojim se da se na taj način gube svi oni koji čitaju baš ove novine, a ne neke druge, a teško da se pridobijaju »mase« čitalaca sklone Politikinom novom stilu, ili pak, više nego populizmu, policizmu, naganju, političkom projektu, opseni, žute štampe.
Dakle, mislim da nije bez značaja i bez javne i političke važnosti što su u proteklu subotu na sesiju Beogradskog kruga, a posle proglašenja presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, došli Hidajit Repovac, profesor i rektor Univerziteta u Sarajevu, Veljko Droca iz Srpskog građanskog veća, Slavko Šantić, pisac i novinar iz Kruga 99, Sarajevo, Vehid Šehić iz Foruma građana Tuzle, Branko Baletič, član Beogradskog kruga iz Podgorice, te Milan Kangrga, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih filosofa.