Kratki metar DSS-a

 Vatreni ratnici iz prvih redova DSS-ove armije za rušenje vlasti, poznati građanima iz vremena širenja govora mržnje i atmosfere linča na ubijenog premijera Zorana Đinđića i „njegovu“ skupštinsku većinu, u žaru političke borbe, pribegli su ponovo nestašnim dečačkim metodama nebiranja sredstva u ostvarenju cilja, ili, kako to oni zovu istine – ko sme da vas pogleda u oči?

Poput „hrabrog“ podviga funkcionera DSS-a Nebojše Bakareca kada je u vreme predsedničkih izbora, 2002. godine, neovlašćeno izneo iz Skupštine kompakt-disk sa biračkim spiskom, uz obrazloženje da ga je slučajno poneo sa sobom u WC, gde je nekoliko sati imao dijareju, Miloš Aligrudić uneo je soptvenu kameru u skupštinsku salu kako bi snimio „rimejk“ filma – Afera Bodrum. Scenario poznat, iako, ovog puta, ne sa toliko atraktivnim glumcima i glumicama, poput Nede Arnerić.

U filmu kratkog metra, od šest minuta, Aligrudić je navodno snimio kako u nekoliko poslaničkih jedinica stoje kartice, ali poslanika vladajuće većine nema. Naravoučenije ovog Aligrudićevog filmskog dela jeste to da u sali dok se glasalo nije sve vreme bilo kvoruma. Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović, odbacuje tvrdnje DSS-a i kaže da je sve vreme budno pazila, kao i da mali broj poslanika može baš sve vreme mirno da sedi, bez obzira na to što se daju pauze.

Pred kamerama, javno, već se žalio vidno iznuren jedan stariji poslanik PUPS- jer „ljudi imaju potrebe“. Pušačima je još gore, te ih novinari presreću u holovima kako „izleću“ tokom glasanja da povuku dva-tri dima, samo. Međutim, i pored ubitačnog tempa izglasavanja evropskih zakona, koji nabija Đukić Dejanović, Skupština je zbog opstrukcija opozicije, usvojila samo dva zakona, jer je na 43, koliko je razmatrano na sednici, podneto je oko 3.000 amandmana. „Koliko je samo tu papira potrošeno?!“, povika Dragan Marković Palma. U ovom filmu, uvek spreman na štednju i odricanje u korist javnog interesa. Doba Arkanovih tigrova je prevaziđeno.