Levica, poslednje utočište Boška Obradovića 1Foto: Lična arhiva

U Danasu njegova slika stoji rame uz rame sa Radomirom Lazovićem iz Inicijative „Ne davimo Beograd“. U Subotici, „Dveri“ predlažu odlaganje izgradnje spomenika Petru Karađorđeviću i uvođenje „solidarnog budžeta“. Šta se dešava i da li je ova stranka, inače na desnici, doživela iznenadno „prosvetljenje“?

Trenutno je u Evropi popularno tzv. „umivanje“ ekstremne desnice. To su bar uradile partneri „Dveri“ u Nemačkoj – stranka Alternative für Deutschland (Alternativa za Nemačku), koja se zvanično otarasila svog ekstremno desnog krila („Der Flügel“) u aprilu 2020. po nalogu nemačke Agencije za zaštitu ustava (čuveni „Verfassungsschütz“, koji prati političke struje koje se ne slažu sa federativnim uređenjem Nemačke) i to zbog optužbi za fašizam. Paralelno sa AfD, u Srbiji je isto to uradio i Boško Obradović.

Naime, „Dveri“ su još 2016. godine bile u koaliciji sa tzv. „Levicom Srbije“ na lokalnim izborima u Vranju. Godine 2018. su pokušali da sa Radulovićem uključe i Belog i Ne davimo Beograd. Prošle godine je Olja Bećković dala Obradoviću šansu da se manje ili više deklarativno distancira od Ljotića. Međutim, 2020. godine, „Dveri“ se šminkaju u boje građanstva i „političke korektnosti“ – kao uostalom i AfD, njihovi partneri u Nemačkoj. Štaviše, „Dveri“ se peru od svoje stare garde još od 2014. godine, kada se desio raskol stranke i odlazak Vladana Glišića, a tada je na njihovo čelo isplivao upravo – Boško Obradović.

Na sva ta iskustva je došao i novi program „Dveri“, koji bi valjda trebalo da potpiše skoro svaki levičar, ali ponajviše liberal: „ti kontrolišeš“ (pravna odgovornost), „ti čuvaš“ (zeleni patriotizam), „ti živiš“ (urbanizam) i „ti ostaješ“ (protiv emigracija iz Srbije) i peta tačka – „ti odlučuješ“ (participativno odlučivanje i obnova demokratije). Čak i samo ime novog programa, „Promena sistema – sigurnost za sve“, kao da ponavlja krilaticu masovnih protesta iz 2017. godine („Protiv diktature i sistema“), kada je levica naglašavala da nije samo potrebna promena izbora, već i ekonomske politike, koju je videla i u opoziciji i u vlasti. To je i Boško Obradović počeo da naglašava, kada govori da se Dveri „razlikuju i od vlasti, ali i od opozicije“, nakon razlaska sa Đilasom. Time su „Dveri“ pokazale da su naučile nešto iz godine masovne radikalizacije, 2017.

Promociju ovakvog programa Boško je započeo u Beogradu 24. novembra, kada je ugostio novu direktorku i saradnike Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) sa nekoliko beogradskih profesora u Medija centru, što je ispraćeno na sajtu „Dveri“ i „Srbin.info“. Ni ovo nije novo: kada se desio raskol u „Dverima“, IFDT je 2015. ugostio i Vladimira Dimitrijevića, predsednika političkog saveta „Dveri“. Potom su Boška ugostili 8. decembra ugostili i na Institutu za evropske poslove, gde je, u debati „Da li je vreme za članstvo u NATO?“ učestvovao i sa Nebojšom Zelenovićem iz Zelene stranke Srbije, uz podršku NATO odseka za odnose sa javnošću i moderaciju nikoga drugog do Olje Bećković.

Čemu to služi, međutim? Čemu i može da služi – izborima koji će se održati u aprilu 2022, ako ne i pre. Prema Obradovićevim rečima, „Dveri“ više nisu za bojkot, a otvoreni za saradnju u pogledu zajedničkog stava prema vlasti i delegaciji Evropskog parlamenta, kao i neki drugi delovi opozicije. Opozicija time dobija prihvatljivog Vučića, a Boško dobija opoziciju, koja mu je i dalje bitna jer mu je partija slaba: sa tradicionalnom desnicom ne može napred, ali ni nazad. Jedina stvar koja ga sada može ojačati je zapravo trenutna strategija „Dveri“: deklarativni „povratak“ desnici uz istovremeno proširenje glasačkog tela van tradicionalnih glasača – kroz programsko ubacivanje elemenata levice. Međutim, to je upravo ono što ih od nje i razlikuje: izvan izbora, dverjansko „pseudo-levičarstvo“ suštinski ne dolazi ni iz jedne jedine borbe. Ono nema nikakve veze ni sa borbama osiromašene Srbije ni sa društvenom demokratijom – kao, uostalom, ni oni koji ga podržavaju. Naprotiv, to „više govori o jadnom stanju opozicije nego o samom Obradoviću“, kako reče i jedan Željko Injac. Stoga, jedina linija koju bi levica mogla da izvuče iz „levih skretanja Dveri“ je da sa „Dverima“ nikakve saradnje nema, budući će uz njih dati sve, a dobiti ništa.

Autor je istraživač na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu

close
Levica, poslednje utočište Boška Obradovića 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.