Foto: Lična arhivaU Danasu njegova slika stoji rame uz rame sa Radomirom Lazovićem iz Inicijative „Ne davimo Beograd“. U Subotici, „Dveri“ predlažu odlaganje izgradnje spomenika Petru Karađorđeviću i uvođenje „solidarnog budžeta“. Šta se dešava i da li je ova stranka, inače na desnici, doživela iznenadno „prosvetljenje“?
Trenutno je u Evropi popularno tzv. „umivanje“ ekstremne desnice. To su bar uradile partneri „Dveri“ u Nemačkoj – stranka Alternative für Deutschland (Alternativa za Nemačku), koja se zvanično otarasila svog ekstremno desnog krila („Der Flügel“) u aprilu 2020. po nalogu nemačke Agencije za zaštitu ustava (čuveni „Verfassungsschütz“, koji prati političke struje koje se ne slažu sa federativnim uređenjem Nemačke) i to zbog optužbi za fašizam. Paralelno sa AfD, u Srbiji je isto to uradio i Boško Obradović.
Naime, „Dveri“ su još 2016. godine bile u koaliciji sa tzv. „Levicom Srbije“ na lokalnim izborima u Vranju. Godine 2018. su pokušali da sa Radulovićem uključe i Belog i Ne davimo Beograd. Prošle godine je Olja Bećković dala Obradoviću šansu da se manje ili više deklarativno distancira od Ljotića. Međutim, 2020. godine, „Dveri“ se šminkaju u boje građanstva i „političke korektnosti“ – kao uostalom i AfD, njihovi partneri u Nemačkoj. Štaviše, „Dveri“ se peru od svoje stare garde još od 2014. godine, kada se desio raskol stranke i odlazak Vladana Glišića, a tada je na njihovo čelo isplivao upravo – Boško Obradović.
Na sva ta iskustva je došao i novi program „Dveri“, koji bi valjda trebalo da potpiše skoro svaki levičar, ali ponajviše liberal: „ti kontrolišeš“ (pravna odgovornost), „ti čuvaš“ (zeleni patriotizam), „ti živiš“ (urbanizam) i „ti ostaješ“ (protiv emigracija iz Srbije) i peta tačka – „ti odlučuješ“ (participativno odlučivanje i obnova demokratije). Čak i samo ime novog programa, „Promena sistema – sigurnost za sve“, kao da ponavlja krilaticu masovnih protesta iz 2017. godine („Protiv diktature i sistema“), kada je levica naglašavala da nije samo potrebna promena izbora, već i ekonomske politike, koju je videla i u opoziciji i u vlasti. To je i Boško Obradović počeo da naglašava, kada govori da se Dveri „razlikuju i od vlasti, ali i od opozicije“, nakon razlaska sa Đilasom. Time su „Dveri“ pokazale da su naučile nešto iz godine masovne radikalizacije, 2017.
Promociju ovakvog programa Boško je započeo u Beogradu 24. novembra, kada je ugostio novu direktorku i saradnike Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) sa nekoliko beogradskih profesora u Medija centru, što je ispraćeno na sajtu „Dveri“ i „Srbin.info“. Ni ovo nije novo: kada se desio raskol u „Dverima“, IFDT je 2015. ugostio i Vladimira Dimitrijevića, predsednika političkog saveta „Dveri“. Potom su Boška ugostili 8. decembra ugostili i na Institutu za evropske poslove, gde je, u debati „Da li je vreme za članstvo u NATO?“ učestvovao i sa Nebojšom Zelenovićem iz Zelene stranke Srbije, uz podršku NATO odseka za odnose sa javnošću i moderaciju nikoga drugog do Olje Bećković.
Čemu to služi, međutim? Čemu i može da služi – izborima koji će se održati u aprilu 2022, ako ne i pre. Prema Obradovićevim rečima, „Dveri“ više nisu za bojkot, a otvoreni za saradnju u pogledu zajedničkog stava prema vlasti i delegaciji Evropskog parlamenta, kao i neki drugi delovi opozicije. Opozicija time dobija prihvatljivog Vučića, a Boško dobija opoziciju, koja mu je i dalje bitna jer mu je partija slaba: sa tradicionalnom desnicom ne može napred, ali ni nazad. Jedina stvar koja ga sada može ojačati je zapravo trenutna strategija „Dveri“: deklarativni „povratak“ desnici uz istovremeno proširenje glasačkog tela van tradicionalnih glasača – kroz programsko ubacivanje elemenata levice. Međutim, to je upravo ono što ih od nje i razlikuje: izvan izbora, dverjansko „pseudo-levičarstvo“ suštinski ne dolazi ni iz jedne jedine borbe. Ono nema nikakve veze ni sa borbama osiromašene Srbije ni sa društvenom demokratijom – kao, uostalom, ni oni koji ga podržavaju. Naprotiv, to „više govori o jadnom stanju opozicije nego o samom Obradoviću“, kako reče i jedan Željko Injac. Stoga, jedina linija koju bi levica mogla da izvuče iz „levih skretanja Dveri“ je da sa „Dverima“ nikakve saradnje nema, budući će uz njih dati sve, a dobiti ništa.
Autor je istraživač na Institutu ekonomskih nauka u Beogradu
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
O pecanju krkuša na Ibru
Ponoš: Srbiji treba prosperitet, a ne stabilnost na niskom nivou razvoja
Šta ovog mladog čoveka nagoni da gubi vreme u životu baveći se pitanjem koliko je levičarenja u Dverima? Da parafraziram jedan naš film, nećeš se ti dečko najesti leba od odovog posla.
hahahaha Zeljko car.
Zasto da ne kad ga placa institut da radi naucni rad na temu: S kim se slikao Bosko
Doktorirao sam na temu teorija fašizma u Nemačkoj i Sloveniji i u domen istraživanja i objavljivanja mi spadaju i pokreti koje imaju i najmanje veze sa fašizmom, uključujući Dveri (npr. zbog Ljotića i AfD), Levijatan, itd.
Ko bi rekao dace Danas da se urusi na kolumnama? Prvo ono sa Basarom, kome je uvek bilo mesto samo u Kuriru, pa veciti „dugogodišnji dopisnici“ iz Titovog vremena koji lolukvalifikovamo pišu o svemu i svačemu, pa penzioneri da tekstovima o ribama, mesu, pecivu i trolejbusima, i sad ovaj momcic, sa ovom, blago govoreći, nebulozom.
Dajte nam nešto relevantno, o zdravstvu, pravosudju, obrazovanju, neke aktivne autore. Dosra više ovog mrtvila.
Treba ti revolucija u novinama?
Nije rec o revoluciji nego o činjenici da više nema smisla citati Danas. Posle nepotrebnog konflikta sa Boskom Mijatovićem zbog objavljivanja teksta SNS bota, pa svega ovog sto sam napisao, nije više jasno čemu služi rubrika Dijalog. Osim uhljebljenju osnivača i dokonih drugara iz kafane. Uz poneki napad na opoziciju.
Pa idi onda u Informer. Ne budi mazohista
Odgovor ravan onom „pa što ne odeš iz zemlje kad ti ne valja“.
Prema suštini teksta, a posebno prema paroli poslednje rečenice, reklo bi se da je autor politički aktivista a ne istraživač sa Instituta…
Kad sam stigao do onog dela u kome stoji da su levica Ne davimo Beograd, klasične liberalčine maskirane u levicu, iskidao sam se od smeha.
Данашња левица у Србији је уточиште оних који се баш нису снашли у политичком времену, то је материјал недостојан идеје којој је посвећен. Иако ту има врло надобудних ниједан и ниједна немају ама баш никакав политички резултат. Мичите Кишјухаса и Пановића као колумнисте, имају они посла у другим медијима досадни су и дајте нам суботом и другим данима особе које имају шта да кажу. Може и Матковић да прође. Овим дневним новинама треба под хитно ресет и дизање лествице. Више самокритике и јасна свест којој циљној групи се обраћа овај лист.
Mozda je samo u Americi, za vreme „crnog talalasa“, mrznja prema lecvicarima bila veca nego sto je kod ovih komentatora. S obzirom na to da vec 30 godina svuda i stalno gledamo desnicare, da su oni okupirali kompletan politicki prostor, da su se, npr. u Danasu, u poslednjih nekoliko dana Jeremic i njegovi pojavili bar pet puta, cudim se ovoliki STRAH. Svi su navalili, da se obracunaju sa JEDNIM tekstom, u osuli paljbu na urednistvo. Pa, gospodo, ako vam se ne svidja sto se u Danasu u mrvicama pojavljuju neki tekstovi koji SPOMINJU levicu, citajte nesto drugo. Mene interesuje zasto ste prestali da objavljujete sjajne prevode sa Project Syndicate? Ja se ne stidim sto sam levicarka, i sto mi je muka od mrzitelja.
Zato profesorka jer su kukavice
X puta su to dokazali. Boje se sopstvene senke
Oni su, profesorka, mislili na lažne levičare koji se “ hrane“ mrvicama koje im baca neoliberalni kapitalizam i u njegovoj su službi. Oni su nedostojni ideja levice, kojih ne treba niko da se stidi, naprotiv.
Meni su, lično, bliže ideje desnog centra, ali levičarska ideologija, koja brani , PRE svega, prava čoveka je legitimna i , u suštini, plemenita ideja.
Koliko su mnogi koji su prodefilovali sa “ tekstićima“ zaista levičari a koliko su nadobudni pozeri vi procenite sami.
Levičari su svi koji glasačima obećavaju tuđe pare, tj kule i gradove plaćene poreskom i paraporeskom pljačkom; Svi koji non-stop izmišljaju sve nove i nove načine za džeparenje građana. To su levičari.
Tj svi redom u trenutnoj političarsko-vladarskoj kasti – dakle i Kalif, i svi Iznogudi redom.
Inače je to sretanje levih i desnih etatista na sredini terena logičan rezultat težnje da se foliranjem namakne maksimalan broj glasova, jer je najveći broj glasača upravo tu, u centru.
Zato imamo protivprirodni blud između deklarativno levih Socijalista i desnih SNS-ovaca, jer etatistička levica i desnica su „dva krila jednog istog lešinara“.
Jedno malo pojašnjenje koje bi možda pomoglo uvaženom autoru da shvati neke stvari u vezi desnice. Desnica se, naime, takođe zalaže za prava radnika, za ekologiju, za prava potlačenih i sl. – ALI PRE SVEGA U NACIONALNIM OKVIRIMA. Treba napustiti stare izlizane priče komunista kako su levičari za radnike, prava i koješta drugo, a desničari su za kapitaliste, eksploataciju i sl… Pogrešno! Desničari se samo bave svojim dvorištem, žele SAMO svojoj zemlji/naciji da donesu boljitak, da „naši“ radnici imaju i dobre plate i prava, da naše firme budu uspešne i ako je moguće da imaju ekspanziju u inostranstvu, dok ih ne zanima šta će biti s drugima, u drugim zemljama i drugim narodima. Kod desničara nema onog „proleteri svih zemalja ujedinite se“, već svako gleda samo svoje. S jedne strane to je zaista sebičan pogleda na svet. Ali opet sa druge strane, levičari iz razvijenih i bogatih (kapitalističkih) zemalja se nešto nisu proslavili solidarnošću sa radnicima iz siromašnih zemalja, tako da tu cela levičarska priča pada u vodu. Levici je potrebna šira solidarnost, a nje u realnosti nema. Radnicima u Nemačkoj je sasvim u redu da oni imaju veće plate od radnika koji jedva sastavljaju kraj s krajem u Srbiji i ne pada im na pamet da zbog solidarnosti urade nešto na svoju štetu. Otud je samo privid da se Dveri kite levičarskim perjem. Oni, kao i svi desničari, sve to posmatraju u granicma države i nacije. I u tome je, onako uprošćeno gledano, razlika između današnje levice i desnice.
Poštovani,
Kao što znate, deo trenutne domaće industrijske politike podrazumeva podsticanje stranih investicija i subvencija stranim kompanijama, a gruba kršenja radnih prava (pelene radnicima u Juri, višegodišnje neisplaćene plate i samoubistvo u Goši da pomenem samo dva najpoznatija primera) je nemoguće sprečiti bez obračuna i sa domaćim tajkunima koji ih podržavaju. To su bile i demokrate i SNS. Takođe, ukoliko Srbija zapošljava strane radnika (kinesku, indijsku i regionalnu radnu snagu – o čemu se ne govori, iako mi faktički imamo kineske radne kampove u Srbiji. Ja sam i lično posetio neke i pisao o tome), nemoguće je zaštititi radnu snagu, a da se ne obračunate sa stranim agencijama za radnu snagu, kojih ima sve više i više. Drugim rečima, „u svom dvorištu“ zvuči jednostavno, a u realnosti je to međunarodna stvar. Ukoliko mislite da će Vam opozicija koja je nekada zavisila od stranog kapitala popustiti, to je varka. FIAT ili MMF su doveli i dovode isti ljudi koji sede na vlasti, a neki od njih i u opoziciji. Boškovi partneri u AfD podržavaju upravo te politike protiv kojih Boško obećava da će se boriti, a ne varajmo se, on će biti i predsednički kandidat. Jer, šta drugo znači AfD-ov zahtev za jakom Nemačkom, a ukidanjem EU? Šta god da bilo, to ne znači ništa dobro za Srbiju, sa ili bez EU. Zbog svega toga mislim da je bitno sada odnosno unapred raskrinkati ovakva i slična obećanja.
Znaci Nemacka 20 ti i 30 godina ovoga veka. Ili sadasnji AfD na mala vrata.
Sta sa onima koji zive u toj zemlji, a nisu odgovarajuce nacije? Gde oni dodju u toj racunici?
Sta sa onima koji su prvo osobe, pa onda nacija?
I nemoj slucajno da je neko pomenuo Vucica. Nije valjda da ce da se bira uzmedju Vucica i Dveri. Daleko vam svima lepa kuca.
Kako gde, pa u kompleksu Auschwitz-Birkenau. Desnica i prava radnika…tragikomedija.
Auschwitz-Birkenau su napravili socijalisti, radnička partija.
A komunisti, opet levičarska, radnička partija, „arhipelag gulag“.
Levica i prava radnika su bajjači na papiru.
U praksi, komunisti Dedinje nisu zaorali niti napravili u radničko ovo-ono, nego su ga naselili. U praksi, vrh piramide u „mečkama“ i po Brijunima i „Galebovima“, a radnicima šipak u šupak.
Bravo….suština. Uporno se priča o levici i desnici u Srbiji ali iz vizure SFRJ i onog nasilno uspostavljenog sistema, a koji je na kraju iznedrio ovakve političke organizacije koje u osnovi nemaju veze sa levicom ili desnicom Evrope. Ektremizam i jednih i drugih protkan boljševizmom ili majkom Rusijom…izbora tu nema…
„Sta sa onima koji su prvo osobe, pa onda nacija?“
Stvar drila. Vas su odmalena izdrilovali da ste „osoba“, neke druge da su „narod“ , treće da su „nacija“…neke druge da su pleme, klan, porodica…komuna, veliki vođa, bog…
I? Ko je u pravu?
Ne treba se plašiti drugačijeg, treba ga razumeti.
Sve do jedne „opcije“ su svakako samo fantazija. Građanin, Osoba, Narod…sve same izmišljotine, ništa od toga ne postoji
kao takvo, van uma.
Nerviramo se zbog sopstvenih izmišljotina.
A ne moramo, niko nas ne tera.
Politički spektar nije prava linija nego krug, lice kompasa.
Na severu su slobodari ili libertarijanci, na istoku je desni centar, na zapadu levi centar, a što dalje od severa i levo i desno, to jači ekstremizam.
Ili kako se lepo kaže u Srbiji, što južnije to tužnije.
Jer na jugu se sudaraju komunisti, anarhisti, nacisti i tako taj ultralevičarski šljam sa leve strane, i fašisti i ostali ultradesni čvrstorukaši sa desne. Na jugu je Talog.
Naprotiv, to „više govori o jadnom stanju opozicije nego o samom Obradoviću“, kako reče i jedan Željko Injac
Da li autor ima predstavu ko je stanoviti Ž.I?
Ne znam koja je referenca idejni arhitekta sistema botovanja SNS.