Foto: Privatna arhivaPre skoro dve godine pred očima nekadašnje prestonice moderne Srbije, stotinak metara od mesta gde je usvojen Sretenjski ustav, nikla su dva bunkera ispred zaštićenog objekta kulture, jedne od najlepših i najstarijih pijaca na Balkanu. Samo koji mesec ranije, taj isti objekat, na očigled tih istih građana, urušio se po prvi put u svojoj gotvo vek dugoj istoriji.
A bunkeri, i danas nije otkriveno čemu služe, zaklonili su Spomenik palim Šumadincima, koji je podignut 1932. godine i rad je vajara Antuna Augustinčića.
Pa se najstariji deo grada, zavičaj moderne Srbije, koji nismo uspeli da sačuvamo od horde primitivizma, polako preselio u pred Miloševo vreme. Poljoprivredni proizvodi se prodaju i kupuju u pobočnim ulicama. Između njih, u istim ulicama i kraj Spomenika palim Šumadincima, su prostirke na trotoaru i zemlji, na kojima su, za prodaju, stari šrafovi, poneka polomljena šoljica, iznošena garderoba…
Zašto ovo pišem? Zato što se grad, čiji je Univerzitet pre neki dan, prema oceni Times Higer Education, ocenjen kao najbolji u Srbiji, pred našim očima pretvorio u neočišćenu palanku.
I zato što ljubav prema gradu nije pokazivanje retuširane fotografije, nego briga o njemu.
I zato što oni, koji se busaju u nacionalističke grudi, ne znaju da vode brigu o onome što su im najbliži preci ostavili. I zato što se plašim da će jednom kad odu sa vlasti, a svi jednom odu, Kragujevac biti samo jedan od uništenih srpskih gradova, bez istorije i ličnog pečata kojim su se generacije ponosile.
I zato što smo počeli da se delimo na „Kosovare” i „kaldrmaše”, kao da smo zaboravili da smo u Kragujevac, pre nešto više od dva veka, gotovo svi odnekuda došli. A delimo se jer polako gubimo grad.
Poznanik, poreklom sa Kosova, voli da kaže da je on „izvorni Šumadinac”, pošto je prvi u svojoj porodici koji je rođen u Kragujevcu. Jednom sam, na nekom festivalu rakije, to ispričala grupi mladića koji su sa raznih strana studirali u Kragujevcu. Dopalo im se.
I ta tolerancija, sloboda da se iznese stav, politički, umetnički, devedesetih antiratni, sloboda da se u centru grada dve devojke drže za ruke i poljube, ali i da litija prođe gradom za Duhove a ne zbog Putina i ko zna čega, je duh Kragujevca.
Da li ćemo ponovo da ga probudimo – zavisi od nas.
Kragujevac se sada glasno ućutao. A još je knez Miloš, navodno, rekao: Popuštaj.
Autorka je glavna urednica portala „Glas Šumadije”
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
