Na Međunarodni dan pismenosti statistika u Srbiji poražavajuća

Cilj je da se svake godine međunarodna zajednica podseti na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom nivou, odnosno da se upozori na problem nepismenosti, koji još postoji u velikom delu sveta.

Nažalost, ni zvanični podaci u Srbiji nisu ohrabrujući, jer po poslednjem popisu u Srbiji 2,68 odsto stanovništva je bez školske spreme, 11 odsto sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem, a 20,76 odsto sa osnovnim obrazovanjem, što je 34,44 odsto ukupnog broja stanovnika.

Ovako poražavajućim podacima doprinosi i nedovoljan broj časova srpskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama, gde zaostajemo za evropskim zemljama u kojima je broj časova maternjeg jezika znatno viši.

Poznavati svoj jezik i pismo, jedno je od merila obrazovanog čoveka. U 21. veku se sve više govori o informatičkoj pismenosti, ali možda pre treba govoriti o bazičnoj pismenosti, a tek onda i o funkcionalnoj pismenosti.

Danas biti pismen ne znači samo poznavati gramatičku i pravopisnu normu. Danas je to mnogo više, umeti da protumačimo i razumemo vreme u kome živimo i izborimo se sa onim što čujemo i susrećemo na svakom koraku – polupismenim, kvaziintelektualcima, poluintelektualcima.

Još je Slobodan Jovanović, srpski pravnik, istoričar, književnik i političar iz vremena Kraljevine Jugoslavije, čiji je značaj nemerljiv i danas, govorio o poluintelektualcu i rekao da je to “ čovek koji je uredno, pa možda, čak, i s vrlo dobrim uspehom svršio školu, ali u pogledu kulturnog obrazovanja i moralnog vaspitanja nije stekao skoro ništa.

Bilo usled njegove urođene nesposobnosti ili zbog mana školskog sistema, nije dobio podstreka za duhovno samorazvijanje.“

Čak je i autor prve filološke rasprave na staroslovenskom jeziku „O pismenima“ Crnorizac Hrabar, branio slovensku azbuku od napada Grka još u 10. veku i pretpostavlja se da je zbog toga tako i nazvan – hrabar.

Uvek je bila hrabrost braniti svoj jezik i pismo. I danas je to složen i zahtevan zadatak sa brojnim izazovima koje ovo vreme nosi. Na tom putu osim hrabrosti, potrebna je pismenost u najširem značenju te reči.

Ali, kada sve ovo znamo, u današnjem vremenu lažnih diploma i doktorata, kako i u kom kontekstu, nažalost, možemo govoriti o pismenosti?

Autorka je predsednica Saveta Dveri za obrazovanje i nauku