Borka Pavićević Javno se tema tako namešta, sa pritvorom od mesec dana za tužioca Rada Terzića, ne na četrdeset i osam sati, već kako se i želi, na mesec dana, e ne bi li se, na kraju, moglo zaključiti kako je Zoran Đinđić umolio Zvezdana Jovanovića da ga ustreli ispred Vlade. To je svakako tema dana. I noći.
Ali „dan i noć“ osvetljavaju požari. Od novinara radija „Slobodna Evropa“ saznajem kako gori ne samo u blizini srpskog sela Štrpci, na Šarplanini, već i na drugim mestima na Kosovu, to jest u blizini albanskih sela. Važnost požara na Šarplanini obrazlaže se činjenicom da je u pitanju naš nacionalni park. Dok Skupština donosi Rezoluciju o Kosovu kao neraskidivom delu teritorije.
Istovremeno danima slušamo o tom jednom jedinom helikopteru koji nije u stanju da ugasi požar na Staroj planini, već je potrebno veće angažovanje civilnog stanovništva, koje, eto, neće da učestvuje u gašenju požara. Hoće li jednom vlast ostaviti na miru civilno stanovništvo i zašto se civilno stanovništvo poziva u pomoć kada država gori na svoj svojoj teritoriji? E da bi danas saznali kako na Lisičjem jarku postoji osam kontejnera za gašenje požara, samo to niko nije znao, niti ih je, da prostite, neko pitao za upotrebu.
Pa ćemo da pozovemo Ruse da nam pomognu u gašenju požara. Jer lepo Njegova ekselencija Aleksejev, ruski ambasador u Beogradu, kaže kako on neće nigde na odmor ovih ključnih dana.
Samo, ako bi bilo moguće, da nas više ministarstva policijska i vojna ne smaraju onim neverovatnim prikazima raznih vežbi o spremnosti s igranjem i pucanjem, skakanjima iz padobrana i ostalim veštinama.
Ne znam šta se sve može prodati, ali svakako mogu svi vozni parkovi i službeni automobili, te pribaviti nešto crkavice i za poneki helikopter, nabavljen u toku godina ratovanja. Kako smo slušali u „Insajderu“ o količini novca za nabavku vojne opreme, mislila sam da toga ima više na raspolaganju, sudeći po isplatama na Kipar. Gde su svi ti helikopteri, gde su svi ti frižideri od Vukovara do Kosova, gde je to uskladišteno?
I sada to nešto preostalih šuma koje nisu posečene, e ne bi li se opremale i izdržavale „paravojne“ jedinice poput „Škorpiona“, recimo, treba da izgori u periodu mira i demokratije.
Zamislite u toku velike pobede naše diplomatije i svih zaslužnih za obnavljanje pregovora o Kosovu, naši su krenuli da gase njihove požare, pa čine sve da ne gore šume u blizini albanskih sela, a u pregovaračkom timu evo i nekoga ko govori „njihov“ jezik pa se obnavlja nacionalni park, u celosti, nećemo valjda prebacivati i naše i njihovo đubre preko administrativnih prelaza, ili hoćemo.
Čiste se reke, naše i njihove, pa se čini sve da fabrika sunđera u Bujanovcu ne ispušta cijanid u naše i njihove vode. „Sleće“ se na razinu stvarnosti, udari se malo o zemlju, našu i njihovu. Ko voli ovu zemlju našu, vašu i njihovu, taj gasi požar, ne potpaljuje ga, taj ne da da gori.