Nauka kao pastorče

Srpski naučnici opet su među najuspešnijim u regionu. U jakoj konkurenciji, 30 projekata naših naučnika biće finansirano iz Sedmog okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i razvoj (FP7), vrednog 50 milijardi evra. To nije prvi put da su se srpski naučnici dokazali na međunarodnoj sceni, ali država se prema njima i dalje ponaša kao zla maćeha iz bajke.
O velikanima nauke u Srbiji govori se u udžbenicima i povodom njihovih jubileja. Naučnici su nezaobilazna tema i u predizbornim kampanjama. Jedno od večitih obećanja kandidata – da će zaustaviti takozvani odliv mozgova – usledi nakon rečenice: „Avaj, toliko pametnih mladih ljudi otišlo je u inostranstvo!“ Na tome se i završava. Mladi naučnici i oni koji će to postati i dalje odlaze u potrazi za boljim uslovima života i rada.
Odnos prema svojoj „pameti“ država pokazuje nedovoljnim ulaganjima u naučnike i njihove projekte. Budžet resornog ministarstva manji je od evropskog standarda, a domaća privreda zaboravila je na investicije u nauku. Godišnji budžet srpske nauke iznosi 0,36 odsto, evropski dva do tri odsto, a japanski čak četiri odsto bruto društvenog prihoda godišnje. Zbog toga se japanski naučnici „igraju“ kloniranja providnih žaba, mačaka koje svetle u mraku i miša koji ih se ne plaši, a srpski pokušavaju da namaknu novac za osnovna istraživanja.
Kao retko gde u svetu, kod nas još uvek isključivo država finansira nauku. Ulaganja u laboratorije nije bilo 15 godina. Tek je sa Nacionalnim investicionim planom od prošle godine počela obnova laboratorijske opreme. Naučnici štrajkuju, a instituti tek treba tržišno da se orijentišu.
Svaki građanin Srbije rado će reći da živi u zemlji Nikole Tesle, iako je naučnik svega jednom boravio u istoj. Oko njega se sada otimaju dve zemlje, mada je on izabrao da radi u trećoj. Drugi, poput Milutina Milankovića, imali su manje sreće. Tvorac najpreciznijeg kalendara koji koristi NASA i jedan od najcitiranijih naučnika, doskora je bio poznatiji u svetu nego u zemlji u kojoj je proveo skoro ceo život.
Kako prolaze domaći naučnici ako se proslave u svetu i vrate, najbolje zna genetičar Miodrag Stojković. Kada je postao jedno od svetskih imena u genetici, odlučio je da istraživanja nastavi u Srbiji. Tu se uskoro suočio sa sumnjičenjima koja nemaju veze s naukom.