U napisu Nenada Perovića (Mit o „spasavanju“ srpskog naroda, 12. novembar 2012) autor ironično navodi Milana Nedića kao primera „srpske majke“. Ne upuštajući se u sve zasluge i mane Nedićevog režima, koje su istoričarima dobro poznate, dovoljno je samo navesti druge primere iz istorije Srbije, da se vidi koliko je naša svest selektivna i pristrasna. Ako je neko bio kvisling i istovremeno „srpska majka“, to je bio Miloš Obrenović, junak iz Prvog srpskog ustanka. Analogija sa generalom Milanom Nedićem više je nego očigledna. Naravno, jedna stvar je reagovanje na tekuće događaje, a druga naša naknadna pamet.

Poređenje sa Nikolom Pašićem nije najumesnije. Srbija tada nije mogla da prihvati ultimatum, jer je bila stavljena pred svršen čin, nerazumnim i avanturističkim ponašanjem Apisa, koji je samoinicijativno umešao Srbiju u zločinačko ubistvo u Sarajevu. Ne treba ni sumnjati šta bi austrougarska komisija utvrdila, da joj je bilo dozvoljeno da sprovede istragu u Srbiji. Vlada Srbije priznala je sve ovo, makar implicitno, montiranim procesom Apisu i drugovima, na Solunskom frontu, procesu koji su pozdravili svi njeni saveznici. Nije zato ni čudno da je komunistička vlast organizovala „reviziju“ Solunskog procesa. Najzad, kada se radi o „spasiocima“ naroda (srpskog ili uopšte), evo kako su to zamišljali drugovi koji su vodili tzv. Narodnooslobodilačku vojsku. O tome ima dosta dokumenta, samo nisu u „žiži javnosti“, osim ako se slučajno na njih nabasa. Takav jedan „zalutali“ dokument se može naći u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu u fajlu Štaba vrhovne komande (JVUO) – Četnička arhiva, pod oznakom K-12, 30/12. Radi se konkretno o delu izlaganja Moše Pijade na Prvom zasedanju Avnoja novembra meseca 1942. godine u Bihaću. Evo konkretno kako je ovaj visoki član KPJ i njenog Politbiroa kratko i jasno objasnio koji je to najbolji put stvaranja komunističke armade:

„Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskućnika, da ovi beskućnici budu većina u državi… Pripucaćemo – pa ćemo se povući. Nemci nas neće naći, ali će iz osvete da pale sela. Onda će nam seljaci, koji tamo ostanu bez krova, sami doći i mi ćemo imati narod uza se, pa ćemo na taj način postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni kuće ni zemlje ni stoke, brzo će se i sami priključiti nama, jer ćemo im obećati veliku pljačku… Samo nesrećnici postaju komunisti, zato mi moramo nesreću stvoriti, mase u očajanje baciti, mi smo smrtni neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira…“ Kratko, jasno – i proleterski!

Dr Petar Grujić, Zemun