Tek dvojici od petorice optuženih za ubistvo šestorice Bošnjaka iz Srebrenice kod Trnova jula 1995. Veće specijalnog suda izreklo je maksimalne, dvadesetogodišnje zatvorske kazne. Pero Petrašević, koji je priznao da je maloletnim, vezanim dečacima pucao u leđa dobio je 13 godina zatvora, dok je Aleksandar Medić osuđen na pet godina.
Tek dvojici od petorice optuženih za ubistvo šestorice Bošnjaka iz Srebrenice kod Trnova jula 1995. Veće specijalnog suda izreklo je maksimalne, dvadesetogodišnje zatvorske kazne. Pero Petrašević, koji je priznao da je maloletnim, vezanim dečacima pucao u leđa dobio je 13 godina zatvora, dok je Aleksandar Medić osuđen na pet godina. Aleksandar Vukov oslobođen je optužbe, jer prema odluci sudskog veća nije bilo dokaza da je sa umišljajem izvršio zločin.
Privođenje kakvoj-takvoj pravdi potaknuto je jezivim snimcima, prvi put prikazanim u Hagu. O kakvim se umovima radi govori i činjenica da zločincima nije bilo dovoljno da se gore nego prema marvi, odnose spram gotovo dečaka, već su egzekuciju (što je neka vrsta eufemizma za ubistvo) snimali. Valjda su nameravali da se hvale pred potomcima kako su branili SRBSTVO.
Činjenica da u slučajevima u kojima – kao što je zločin koji su počinili Škorpioni – postoji više krivaca za ubistvo, pravo pokušava da utvrdi svačiji udeo u krivici, pomalo asocira na popust za grupna ubistva i grupne egzekutore. Čak i u slučaju kada i samo prisustvo na mestu zlodela ili pripadanje određenoj paravojnoj formaciji ukazuje na pomračenu svest, nameru i odnos prema ljudskom životu – čija vrednost ni u ratu ne bi smela da se devalvira.
Streljanje u Trnovu ne može se smatrati ubistvom ratnih zarobljenika, što je takođe zločin. To je divljačko iživljavanje nad bespomoćnim mladićima, suludi pir kabadahija koje su iz Srbije odlazile da malo ratuju i brzo stiču bogatstva. Takav zločin možda nije predviđen paragrafima, ali to ne opravdava državu koja se krije iza nezavisnog sudstva i koja se desetak godina pravila da ne zna za Škorpione.
Dok osuđeni budu boravili u zatvoru, mnogi će štititi njihova prava. Nije isključeno da tamo budu i privilegovani, pa i da im jednom neko i ulicu dodeli… Za dvadeset godina, sa svojih pedesetak, ponovo će biti slobodni. Njihove žrtve takvu priliku nisu imale.
Ostaju još neka pitanja. Koliko je bilo zločina koji nisu snimljeni, koliko je žrtava koje čekaju pravdu i koliko je surovih ubica među nama? Koliko je onih koji ubistvo u ime nacije smatraju herojstvom? Činjenica da se za ljudskom umu teško pojmljiva nedela mogu izvući s kaznom tek nešto većom od one koja je pretila novinaru Željku Bodrožiću, poruka je društva o tome kakve vrednosti želi da štiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
