Neminovni epilog

Stav Zapada je jasan: Kosovo treba da bude nezavisno. Tačnije, treba da izađe iz državnog suvereniteta Srbije. Proteklih dana, otkad je Ahtisarijev predlog dostavljen Savetu bezbednosti, ovaj stav ponovljen je na gotovo svim relevantnim međunarodnim adresama.
Onima koji su bez birokratsko-patriotske zaslepljenosti pratili kosovski proces, već odavno je jasno da je neki model nezavisnosti bivše južne srpske pokrajine neminovni epilog svega što se dešavalo u novijoj balkanskoj istoriji. Kako u istoriji nema popravnog, Srbiji ostaje da se suoči sa novom realnošću i vidi šta su dostižni ciljevi. Zvanični Beograd veruje, ili bar hoće da uveri javnost da veruje, kako se uz pomoć Rusije može sprečiti nezavisnost Kosova. Moskva, sa svoje strane, ponavlja da neće podržati rešenje sa kojim se ne saglase i Beograd, i Priština. Delimično poklapanje ova dva stava, po mišljenju beogradskih zvaničnika, dovoljno je za nadu da će Rusija vetom sprečiti Zapad da Srbiji „otme“ 15 odsto teritorije. Razumevanje Rusije svakako jeste argument, ali je veliko pitanje može li to biti presudna karta u završnici teškog spora. Sav napor Beograda usmeren je ka tome da Ahtisarijev papir ne prođe u UN. Možda će Rusija, rukovođena mešavinom etničko-verske bliskosti sa Srbijom i istorijskih veza, ali i vlastitih interesa, podržati Srbiju u stavu da Kosovo ne može postati nezavisna država. Malo je verovatno da će se to desiti potezanjem moćnog oružja kao što je veto, ali se mogu očekivati eufemizmi u formulacijama koji treba da stvore utisak da ni Albanci nisu dobili sve, a posebno da Srbi nisu izgubili sve.
Ako se to i desi, pred Srbijom će ostati teško socijalno-istorijsko pitanje: šta ona, zapravo, hoće i može kad je o Kosovu reč? U nervoznoj raspravi kako zaustaviti Ahtisarija, iz zvaničnih krugova moglo se čuti da Beograd i nema nameru da reintegriše Kosovo i Albance u Srbiju, on samo želi da Kosovo ne bude nezavisna država. Tako bi se, navodno, očuvao srpski državni suverenitet, a Albancima bi se dala puna autonomija. Kratkoročno, aktuelna garnitura na vlasti bi ovakav (malo verovatan) rasplet mogla prikazati kao svoj diplomatski uspeh. Ali bi se već sledećeg trenutka suočila sa istim, suštinskim problemom, temeljno razorenih srpsko-albanskih odnosa na Kosovu.