Na svaku poštansku pošiljku u unutrašnjosti, pored pravoslavaca, po 10 dinara moraju platiti i katolici, protestanti, muslimani, judaisti, ateisti i ostali. Doduše, ni pravoslavce niko ne pita žele li da plate. A ko ne plati, njegovu pošiljku neće da prime na šalterima pošte. Ovo je namet koji nam se godinama ponavlja. Namet za najluksuzniji pravoslavni hram na svetu.
Naša vlada je od Pošte, koja je javno preduzeće, napravila instituciju izvršne vlasti za prisilno ubiranje nepopularnog poreza za luksuz. Ko je ambiciozni grandoman i akter ovog posla, neka izvoli platiti. Uplatio sam, putem žiro-
-računa, dobrovoljni prilog za obnovu Đurđevih stupova – to je naš historijski objekat i naša je sramota da propada. Za luksuz na Vračaru ne želim platiti, pogotovo sada kada nam stari manastiri propadaju, kad je u zemlji toliko sirotinje, nezaposlenih, izbeglica i svake bede.
Još jedan problem s poštom je slanje poštanskih pošiljaka primaocima u Bosni i Hercegovini (BIH), a koji žive u Republici Srpskoj (RS). Za RS je niža tarifa nego za Federaciju BIH, pa ako na pošiljci adresiramo «Bosna i Hercegovina – Republika Srpska», na šalterima precrtavaju ono «Bosna i Hercegovina» i objašnjavaju: «To je druga država».
To je isto kao kad bi Mađarska uvela nižu poštansku tarifu za AP Vojvodinu zbog mađarske manjine u njoj i kada bi na mađarskim poštama, na pošiljci na kojoj je napisano «Srbija – AP Vojvodina», precrtavali Srbiju, jer je to «druga država». Apsurd i anomalija, na tvrdoglav i neobjašnjiv način.