Sada je već subota (00:25h), a ja ne mogu da verujem svojim ušima. Vrućina je. Prozori otvoreni, a muzika se razlama celom dolinom Topčidera i ječi što preko Senjaka, što duž padina Banovog brda. Ni oka sklopiti. Odakle li dolazi!? Sa Ušća nije. Sa splavova, nije.
Kad već ne može da se spava i kad ne možeš da ih pobediš, pridruži im se. Sednem u kola, otvorim prozor, pa preko Banovog brda od ugla do ugla, i polako se uputim ka izvoru zvuka, kad imam šta da čujem i vidim. Zvuk dolazi iz pravca Hotela Premijer i Kovnice novca. Igrom slučaja promašim put ka Hotelu Premijer i nađem se na kapiji Kovnice.
Tu me sačeka portir sa standardnim pitanjima. Pravim se nevešt, kao poš‘o na neku svirku, a ne znam gde je tačno. Tada sam dobio pravo obaveštenje.
Svirka je u Narodnoj banci Srbije, tu na Topčideru. Navodno neka proslava. (Možda ko u ona stara vremena – Mica kafe kuvarica ide u pemžiju.) Tog trenutka mi je svanulo.
Znači, čim Oni slave, eto nama lepe budućnosti. Ma lažu oni što kažu da je Država pred bankrotom. Danas su objavili izveštaj o radu NBS i eto, malo ljudi da proslave.
To što mi ne možemo da spavamo, to nije zbog njihove terevenke. Ma to je od vrućine.
Dok završih ove redove, već je 12:45, a Topčider još ječi.
P.S.
Da smo komšija i ja malo popili i pustili jače tranzistor, već bi nam komunalna sa interventnom bila na vratima.
Milan Janković, BeogradPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
