Novi rektorski kolegijum u Vučićevoj autokratiji: Lični stav Branimira Jovančićevića

U skladu sa navedenom odlukom, izborna veća fakulteta trebalo bi da imenuju kandidate. Sednica Saveta na kojoj će se obaviti izbor rektora i prorektora biće održana 9. maja ove godine.

Univerzitet u Beogradu je, zajedno sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, vodeća akademska ustanova u državi koja već godinama unazad, a posebno poslednjih meseci, prolazi kroz period u kome svakodnevno narasta sve ono što karakteriše autokratiju i diktaturu.

Ugrožen je opstanak višestranačja i parlamentarne demokratije.

Kakvi se izbori za upravu Univerziteta u Beogradu u takvim uslovima mogu očekivati?

Da li možemo da očekujemo mirne i obične izbore, i da li bi oni u ovakvim uslovima uistinu mogli takvi i da budu? Da li je obično i prosto u neobičnim i složenim vremenima uopšte mogućno?

I, ako jeste, da li bi onda ta normalnost zapravo podstakla svojevrsnu društvenu i političku nenormalnost u Srbiji?

Vrlo uočljivo sredstvo autokratskog vladanja, jeste uspavljivanje srpskih intelektualaca i na taj način njihovo marginalizovanje.

Društveno pasivan i anesteziran profesor univerziteta i akademik je vrlo dobro, verovatno i neophodno, društveno tlo za svakojake marifetluke sa kojima autokratska politika delimično ili potpuno sklizava u kriminal.

Po nekim, ili čak po mnogim parametrima, to se u Srbiji već dogodilo.

Na sednici Saveta Univerziteta u Beogradu precizno je definisano 10 članova koji se odnose na proces pokretanja postupka i izbora rektora i prorektora.

Toliko bi bila prirodna želja akademske javnosti da se sve planirane aktivnosti odigravaju na akademskom nivou i bez turbulencija.

Početak to obećava. Aktuelni rektor za sada slovi za jedinog kandidata, a ako to i ne bude, odnosno, ako se neko drzne da se u toj ulozi pojavi, i dalje će biti favorit.

Ali, šta znači biti favorit na izborima za rektora u ovakvom društvenom, akademskom, pa i političkom okruženju?

Profesor Đokić je nekako preživeo izbor za rektora pre tri godine.

Ali kako će preživeti eventualni ponovni izbor u vremenu kada je u Srbiji autokratija uznapredovala za isto toliko godina, a Univerzitet u Beogradu nije učinio gotovo ništa da se suprotstavi tim negativnim maturacionim procesima.

Da li će, zapravo, time neke sumnje koje su se pojavile kod prvog izbora prerasti u znatno jaču i više negativnu kategoriju kod eventualnog reizbora?

Propisani pravni put za izbor rektora i prorektora svih državnih univerziteta u Srbiji, pa i Univerziteta u Beogradu, trebalo bi da obezbedi rezultat oslobođen političkih uticaja.

Međutim, u sistemima kakva je Vučićeva diktatura, u to ne veruju ni najveći optimisti.

Toliko je mesta za manipulaciju na tom putu, zbog čega se konačni izbor u velikoj meri, ako ne i u potpunosti, svodi na politički.
Imajući u vidu napisano, sadašnji rektor ipak ima dve mogućnosti.

Prva, za njega lakša, da se i ne kandiduje. Druga je da se kandiduje, da pobedi na izborima, a da onda, mimo volje predsednika Aleksandra Vučića, u ulozi „političkog prevaranta“, uključi Univerzitet u Beogradu u borbu akademskim sredstvima za slobodnu i demokratsku Srbiju zasnovanu na znanju i istinskim vrednostima.

Autor je profesor Univerziteta u Beogradu, potpredsednik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.