Od tehničke do izbegličke vlade

Zoran Hamović Kad malo bolje pogledamo u sopstvenu istoriju, vidimo da smo često imali dve adrese za narod i vlast. Nekako ovde uvek opstaje ta takozvana tehnička vlast, a tamo, na drugoj adresi je ona prava. Moguće da je to zbog higijenskih razloga. Prema nedavno objavljenoj statistici, Srbi se prosečno kupaju jednom u deset dana, pa nekako pomišljam da je to možda glavni razlog za ovo neprirodno izdvajanje.
Iako je tehnologija učinila da se komunikacija ubrza i olakša, te efikasno i bezmirisno prevaziđe fizička udaljenost, mi ipak još uvek koristimo glasnike i kurire za razmenu informacija između podanstva i vlastodržaca. Time tehnička vlast omogućava personalizaciju spoljnjeg naredbodavca, a pojačava svoju inokosnu prevodilačku ulogu. Izručenje naredbi o organizovanju i upotrebi narodne zajednice prevodi se toj istoj narodnoj zajednici kao pregovaranje. I naravno, ako su rezultati „pregovora“ neprimereni očekivanjima, donosilac ružnih vesti može biti likvidiran, problem ukinut, a narodu priređeno veselje.
Za razliku od nekih drugih naroda, koji kao poslednji idioti beru brigu o tome šta jedu, čitaju, kakve su klimatske promene, šta im narušava zdravlje i produžetak smislenog bivstva, glupiraju se promišljajući svaku nijansu u lepom ophođenju, tragaju za radostima života, mi stojimo pred sudbinskim izazovom „biti ili ne biti“. Neprekidno pregovaramo o ratu i miru. Još prethodni kraljevski predsednik nam je ubacio čip da gradimo mir sve misleći na rat i samo mi ovdašnji stojimo postojano na njegovom putu do svog kraja. Za lenj i prost svet oduvek je bilo jednostavnije ratovati nego misliti. Možda je to za nas nekako logično istorijski, kulturno i politički, ali za kreativne ljude, kaže Edvard de Bono, logika nije dovoljna.
Imamo vladu bez vladanja, državu koja se ne drži, titulare bez titula, fakultete i škole bez nastave i znanja, knjige bez sadržaja. U takvom ambijentu logično je da vlasnici nekih novih univerziteta svoju decu školuju u inostranstvu. Ali nije logično što, zahtevajući od predavača da za jedan mesec napišu udžbenike, pokazuju dalekosežnost svoje misije i kapitalnog investiranja u neznanje. Da li je neko možda upoznat sa literaturom koja se koristi na fakultetima? Napravljen je pakt o nenapadanju između nesrećnih predavača-najamnika i konfekcijskih studenata. Insistira se, kao nekad u večernjoj školi, na skripti, na jednom, i samo tom jedinom udžbeniku, koji studenti moraju da kupe. Ne preporučuje im se da čitaju druge knjige, da se ne iskvare, a i da ne proveravaju predavače. Svi novoobrazovni biznismeni znaju koliko košta diploma kad je naplaćuju, ali ne žele da znaju kolika je cena prazne glave sa etiketom diplomiranog stručnjaka. Voleo bih kada bi diplome koje se ovde steknu za vreme tehničke slobode, mogle da se u svetu nostrifikuju, a mladi stručnjaci zaposle širom planete. Ali avaj, Oni razlikuju brend od etikete.
Srbija sada ima samo jedan delatni brend – laž. To znamo mi, a znaju i Oni. Svaka misao, svaka reč, svaki proizvod, tvorevina je dvojnog knjigovodstva i borbe da se preživi danas. Sutra nije predviđeno. Opredelili smo se za improvizaciju, simuliranje i kratkoveku dobit. Da otimačina bude legalna, a sila ispravna, masa „školovanih“ a praznih glava dobiće ubrzanje kad bude ubačena u administrativni sistem i počne da učestvuje u upravljanju! Jedini oblik delovanja onih koji ne zavise od suverenog znanja nego od neostvarenih želja jeste dogradnja i jačanje sistema korupcije. Ali tek da se ne zaboravi da su tu i tekovine nepotizma i da pokažemo da smo mala država, ali velike samorazorne moći, upravo ovih dana ispunjavamo još jedan važan nalog socijalne pravde. Mnoga ministarstva u „tehničkoj vladavini“ hitro se prekrajaju i popunjavaju rođacima i prijateljima. Posebno se svete politički gubitnici, povećavajući nivo svog konstruktivnog taloga. Kiosk-pamet stigla je do poslednjeg stadijuma svog državotvornog razvoja.
Kao kod Nušića, red ispred vrata Gospođe Ministarke se otegao. Čekaju rođaci i prijatelji da na brzinu, u vreme vlade sa tehničkom, ne i moralnom odgovornošću, uđu u ministrstvo. Doneli su molbe i apelacije, ali ne i diplome i znanje, te se moraju hitno prekrajati pravilnici.