Rajko Djuric, stranka roma/ Foto: Aleksandar Veljkovic

Ali, kad glupost njihovih bezglavih rečenica počinje da puzi po čoveku kao stenica, onda se on, hteo ne hteo, mora braniti. Jedna od tih laži, koja podseća na onu koju je analizirao Viktor Klemperer, autor kultne knjige „LTI“, odnosi se na „vešala“.

Ne, nije niko obešen, ne dao Bog! Međutim, zbog makete vešala – (kako je razjašnjeno) – koju su predstavnici zaborava ništavila udenuli u propagandnu mantru zatiranja pameti („linč, nasilje, vešanje“) uhapšena su dva učesnika protesta kojima su naši pravnici, nalik na pripadnike Tamerlanove ergele, stavili na teret „ugrožavanje sigurnosti“. Iako su u međuvremenu pušteni, u drugim gradovima se i dalje privode lica koja nose improvizovana vešala.

Po toj logici, i Miloš Crnjanski, koji je napisao „Odu vešalima“, mogao bi, izgleda, takođe biti optužen za „ugrožavanje sigurnosti“. I da je još živ, uhapšen! Jer, tamo gde nule zapovedaju, antropologija je uvek podređena zoologiji. Pošto je palančanin beznadežno verniji palanci nego samome sebi, kako je upozorio Radomir Konstantinović, koji je pesmu „Oda vešalima“ smatrao jednom od najboljih u opusu Crnjanskog, korisno je zbog neznalica da se navede u celini.

Oda vešalima

Što ste crna kao krst?

I masna kao mesarska vrata?

Ta senka vam liči na mač čvrst

a skuplja ste od zlata.

Šta se krijete u robijaški vrt

i cvetale iza zida?

Još nas ima što volimo smrt

I na vama visiti od stida.

Što ne bi pošla na vrhunce

ko kraljevi ili vođe?

Silniji ste no jarko sunce

Nek vam se klanja ko prođe.

Ta grlili smo gore od vas

I nosili na oltare

Pa kad Isus ne spase nas

Vaše će ruke stare.

Ta vi ste svakom narodu doneli

ponos, i spas, i radost,

Ta vama su išli koji su hteli

čast na svetu i mladost.

Ta što bi došla tako tajno

i pognulo svoju glavu?

Hoćemo da vas dočekamo sjajno

sa pesmom u vašu slavu.

Lepše se vama po nebu šeta

po zemlji ima blata,

čvršće pripite ko nevesta zakleta

oko mlada vrata.

Pa kad je srce ludo tako

da više voli poštenje

i sve za kim je svet plako,

ne pomije i korenje

Što bi se krila u robijaški vrt

i cvetala iza zida?

Još nas ima što volimo smrt

I na vama visiti – od stida.

Što ste crni kao krst?

i masna ko mesarska vrata?

Ta senka vam liči na mač čvrst

i skuplji ste od zlata.

* Miloš Crnjanski

U istoriji svetske književnosti je mnogo pesnika i prozaista koji su ironično pisali o vešalima ili ih čak slavili. Jer, umetnici i ljudi su se u pojedinim istorijskim i političkim situacijama suočavali ponekad sa pitanjem: „Ili užasan kraj ili užas bez kraja?“

Možda bi bilo bolje ako bi naši tužioci i sudije zavirili u istoriju literature i umetnosti. Čitanjem „izopačene umetnosti“ izbegli bi da postanu servis izopačene politike i slepi izvršioci izopačenih zakona.

P. S.

Oni koji su čuli za obraz i značenja te reči, morali bi da podnesu ostavku u roku od tri dana.

Oni koji su videli čist obraz, podneli bi ostavku u roku od dva dana.

Oni koji znaju šta je čist obraz, podneli bi ostavku već sutra.

Oni koji su čistog obraza, učinili bi to već danas.

A svi odgovorni neka zapamte da reč „odgovorni“ potiče od glagola „odgovarati“.

Maketu vešala razumeo sam kao opomenu i upozorenje onima koji su na vlasti.

Autor je publicista

Povezani tekstovi