Zašto se država odriče vlasništva nad najvažnijim delom ove osetljive strukture?
Na sednici Vlade Srbije koja je održana 15. oktobra, doneta je odluka da se krene u proces privatizacije vodoprivrednih društava koja su do sada bila u vlasništvu države.
Na spisku su, za sada, VPD „Gornji Banat“ Kikinda, VPD „Srednji banat“ Zrenjanin, VD „Tamiš Dunav“ Pančevo i VPD „Podunavlje“ Kovin. Prilično je izvesno da će njihovu sudbinu doživeti i ostala preduzeća iz ovog sistema kao što su VD „Sibnica“ Beograd, VD „Galovica“ Zemun, „Hidro Srem“ Sremska Mitrovica i još dvadesetak drugih.
Privatizacija je već završena u VPD „Regulacija“ iz Sremske Mitrovice, koju je kupila firma iz Bugarske, Smederevskoj Palanci i Bačkoj Palanci.
Odluka Vlade, koja funkcioniše u tehničkom mandatu, prošla je ispod radara potpuno neprimećeno i brzo je zatrpana lavinom drugih vesti kojima je domaća javnost zaokupljena.
Ipak, ova informacija zaslužuje pažnju jer se radi o izuzetno važnom bezbednosnom sistemu od koga zavisi dobar deo Srbije.
Šta su, zapravo, vodoprivredna društva i kakav zadatak imaju?
Njihov osnovni posao i razlog postojanja je odbrana od unutrašnjih (kanali), spoljašnjih (nasipi) i bujičnih voda.
Izgradnja hidrotehničkih objekata (ustave, crpne stanice), održavanje nasipa, kanala, odvodnjavanje i navodnjavanje.
Svako od ovih preduzeća zaduženo je za određenu teritoriju koja je definisana rečnim slivovima, a neka od njih postoje više od stotinu godina i imaju izuzetno dugu tradiciju.
Dok su vodostaji niski i kada nema previše kiše, oni rade u tišini i daleko od očiju javnosti.
Pod lupu dolaze tek u vanrednim situacijama kada od njihovog rada zavise imovina i životi građana, odnosno kada se na delu vidi kakav su posao obavili između dve nepogode.
Poslednja katastrofalna poplava iz 2014. i ono što se desilo prošle godine, pokazali su sa kolikom se ozbiljnošću mora voditi računa o sistemu odbrane i koliko velike posledice mogu biti ukoliko popusti neka od karika u ovom izuzetnom važnom lancu.
Većina evropskih zemalja, a pogotovo one najrazvijenije (Nemačka, Francuska, Holandija, Austrija) drže svoju vodoprivredu u državnom vlasništvu i vode računa da odbrana od poplava besprekorno funkcioniše.
Poznati su i primeri Mađarske i Hrvatske, koje su pre nekoliko godina privatizovale svoja vodoprivredna preduzeća, ali su, nakon izvesnog vremena, uvidele da je načinjena kardinalna greška pa su ih, brže bolje, dajući veliku količinu novca, mnogo veću nego što su zaradili privatizacijom, ponovo otkupili i vratili u državno okrilje.
Dok se narod zabavljao Vučićevom kadrovskom kombinatorikom i mešanjem karata pri deljenju portfelja u novoj vladi, ona kojoj je vek trajanja odavno istekao, na mala vrata je proturila odluku koja nas može papreno koštati.
U pitanju su životi i materijalna dobra koja se bukvalno prepuštaju dobroj volji budućih investitora koji su našli svoj interes u kupovini vodoprivrednih preduzeća.
Kakav može biti njihov razlog da ulože novac u ovu, naizgled, neatraktivnu delatnost i posao gde se, za sada, ostvaruje mali ili nikakav profit?
Oni nisu budžetski korisnici, ali se redovno javljaju na tendere koje raspisuju „Srbijavode“ i „Vojvodinavode“ i zahvaljujući tome što poseduju vodoprivrednu licencu dobijaju poslove vezane za održavanje.
Možda upravo tu leži razlog za zainteresovanost privatnih investitora.
Sigurnost u dobijanju posla na tenderima i mogućnost pregovaranja oko cenovnika sa javnim preduzećima koja ih plaćaju novcem iz budžeta, otvaraju prostor za brojne mahinacije daleko od očiju javnosti i masne zarade.
Poreski obveznici će plaćati privatnike iz svog džepa, bez ikakve garancije da će oni posao obavljati na način propisan Zakonom o vodama.
Svako ko ulaže svoj novac u određeni posao očekuje da povrati uloženo i napravi profit, a ovde je on prilično izvestan i to bez ikakvog rizika.
Vrata za dogovorno i burazersko poslovanje u ovoj oblasti su sada širom otvorena.
Međutim, postoji još nešto što mora da izazove strepnju.
Šta će se desiti ukoliko privatnik nakon izvesnog broja godina koliko je dužan da se bavi ovom delatnošću, zaključi da mu ovaj posao nije dovoljno lukrativan i odluči da će mu veću zaradu doneti ako, na primer, proda zemljište koje je u vlasništvu firme ili celokupnu mehanizaciju?
Šta će se desiti sa odbrambenim sistemom ako privatnik zaključi da mu je preveliko opterećenje da plaća, po njemu, veliki broj radnika i odluči da ih otpusti?
U tom slučaju, neće biti ljudi koji moraju da se brinu o bezbednosti nasipa, da održavaju vodoutvrde i kanale i da obavljaju posao od koga zavise hiljade hektara, stotine naselja i mnogi životi.
Hoćemo li kao Hrvati i Mađari za nekoliko godina davati ogromne pare iz budžeta da otkupimo ono što smo već posedovali ili ćemo organizovati dodole da oteraju kišne oblake jer drugog načina da se odbranimo od poplava neće biti.
Autor je novinar iz Beograda
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Sumnje na novi soj korona virusa u Crnoj Gori
Korona virus: Od danas u Srbiji imunizacija samo prijavljenih, u Evropi bitka za nabavku vakcina
Nema potrebe za privatizacijom. Dovoljno je uhapsiti na par godina i oduzeti imovinu bar 10torici iz ovih preduzeca. Videcete ubrzo sa i drzavne jasle mogu da rade posteno i sa profitom. Dotle ce se pljackati i harati drzavne ustanove. Najlakse je prodati.
Tekst je u potpunosti opisao problem koji je prisutan u toj oblasti. Vratio bih se dvadeset godina u nazad, kada su formirali Vodevojvodine i Srbijavode po teritorijalnom principu a ne po slivovima. Posle 2000. došla je delegacija Japana da pomogne u sređivanju stanja u toj oblasti i ostali zaprepašćeni „reorganizacijom“ po teritorijalnom principu jer ono što je normalno bilo da se gazduje po slivovima a ne drugačije. Kada su snimili situaciju, okrenuli su se i otišli. Taj razvod jedinstvenog preduzeća je bio ustupak Čanku, kao deo pogodbe u DOS-u. Ovu informaciju mi je dalo stručno lice u sadašnjim Vodevojvodine, koje kao simpatizer LSDV, nije mogao prihvatiti u stručnom smislu. Kako je rekao, ako su hteli da naprave funkcionalnije organizacije, trebali su napraviti po slivovima i tada bi bila 3 preduzeća za sliv Dunava, Save i Morave. Ovako Dunavom gazduju Vodevojvodine do Beograda a od Beograda, Srbija Vode. Uticaj Đerdapa je do Beograda i oni dobijaju novce od EPS-a. Drugi deo ne dobija ništa ali mora da se održava. Funkcija ovih sistema je i navodnjavanje koje ne funkcioniše nigde a znamo koja je prednost i šta bi sve imali. Ovako ratari buše bunare i sadašnji sistemi kanala za odvodnjavanje-navodnjavanje ne služe nikome kao i oni za navodnjavanje. Široka je i bitna tema, samo da ne ostane na ovom članku.
U pravu ste potpuno uz male, ali ne bine ispravke. Zakon o vodama koji su pisali profesori univerziteta predvidjao je organizaciju po slivovima. Promenjen je u vreme ministra Veselinova. Mala je dopuna da (!!!) levom obalom Dunava upravljaju Vodevojvodine, a desnom Srbijavode. Neposredno pre ove zapocela je privatizacija Vodoprivrede iz Smefereva, firme koja je formirana 1927.godine i koja je prezivela onolike drzave. Vojvodjanske su jos starije. Na zalost ovim se ponistava trud velikog broja generacija koje su stvarale nasipe, kanale, crpne stanice i borile se protiv prirodnih katastrofa. Sa preduzecima prodaju se i ogromne arhive i generacijska znanja akumulirana u ljudima koji u njimarade, ilisu radila. Sve ce to jedna dobra poplava poravnati!
U rukama SNS privatnika.
Zašto se država odriče vlasništva nad najvažnijim delom ove osetljive strukture?
————————–
Odgovor je jednostavan. 2014. su se izvukli od ubijenih 50tak stanovnika u poplavama, za ekonomsko podrivanje zemlje jer su napravili štetu infrastrukturi, poljopirvredi i energetici i BANKRORTIRALI, i izvukli se NEKAŽNJENO, optužujući narod za BANKROT, a onda zastrašili sve smanjenjem paenzija i plata a naročito „naše pravosuđe“ jer nijedan tužilac se nije usudio da postavi pitanje srmti više desetina stanovnika.
Potezi Vučića da rasprodaje sve što se može prodati, demantuju njegove „privredne uspehe“ jer samo BANKROT rasprodaje imovinu, poljoprivredu, rudna blada,
i naravno Kosovo i Metohiju jer šta bi drugo značilo „da mora i srbija nešto da dobije“ za priznanje „države kosovo“ osim da Vučić očekuje da bude plaćeni izdajnik…
A šta kada, npr. usled poplave voda probije nasip kod nekog privatnika??? Da li će on onda dobrovoljcima u borbi protiv poplave da plaća dnevnice ???!!! Ja ovoj mafiji na vlasti ne verujem ništa i sve što urade je za njihov džep. Ako slučajno nešto i ispadne dobro – pa i ćorava koja ubode poneko zrno!!!
Savetujem građanima koji stanuju blizu reka da pod hitno nauče da plivaju.
Odlican tekst svaka cas!Suluda je ideja da se vodoprivredna preduzeca privatizuju. Privatnik nece da drzi na grbaci zaposlene ljude koji moraju biti zbog odbrane od poplava i leda, kako bi svakodnevno obikazili svoje deonice i kako bi radili na odrzavanju. Drugo to su kanali daleko u atarima, gde mora da se svakodnevno dovoze cuvari kao i radnici a privatnik nece za te sitne pare da ide po atarima i arci svoje masine a pritom mora i cuvara da placa. U vodoprivredi, ovde ne mislim na javna preduzeca VodeVojvodine i Srbija vode nego bas na podrucna vodoprivredna preduzeca, privatnik sa radom ne moze da zaradi, jer se ovde radi o odrzavanju i sanaciju vodoprivrednih objekata. Tu privatnik moze da zaradi samo tange-frange kombinacijama a da posao ne odradi. I to nije locirano na jednom mestu nego posao rastrkan po raznim atarima. Inace da nema tih vodoprivrednih preduzeca nasipi koji brane gradove i naselja a time i ljude su u odrzivom stanju, a sta ce sa njima biti ako privatnici to preuzmu?? Ne sme da ostane na ovom clanku. Ljudi delite dalje moraju svi da budu obavesteni o ovome, privatizavija vodoprivrednih preduzeca ne sme da se nastavi!
Alergican sam na privatizaciju bilo cega. Toliko se iznerviram da bih iskopao i vaskrsao i Krcuna i Leku da vas sve srede. I vas petokolonase sto unistavate sve drzavno i drustveno od 90ih pa na ovamo, i ove vase naslednike danas. Dakle sve, bez izuzetka. I verujte ne bi stigli ni nemci ni ameri da vas spasu.
Znam da admini nece ovo objaviti, zato sto se pronalaze u jednoj od dve gore pomenute grupacije splacina.
Šta radi Direkcija za vode, ako se ne bavi ovim pitanjima?!
Kada se budu polagali računi, bolje bi im bilo da skuljaju dopise u kojima se vidi da su bili protiv ovakvih privatizacija koje su čista izdaja struke. I države.
G. Milosavljeviću, novinaru, svaka čast na skretanju pažnje na ovu brljotinu vlasti.
E tako je danas u Republici Srpskoj, vodoprivreda sravnjena sa zemljom. Sistematski se uništava od kraja građanskog rata, poslovi su povjeravani privatnim firmama bez adekvatne opreme i kadrova jer se iz javnih preduzeća nije mogao isisati novac. Javna vodprivredna preduzeća su ugašena a većina današnjih radova na odbrani od poplava izgleda kao da su nogama rađeni. Imamo i dan danas hidrotehničke građevine (za odbranu od poplava a iz oblasti vodosnabdijevanja) iz doba Austrougarske u funkciji, ne vjerujem da će ijedna izgrađena u zadnjih 7-8 godina dočekati pola tog vijeka trajanja. Privatniku je jedino bitan profit, po svaku cijenu, nikakve brige za društvo u cijelini i posljedice trenutnog rada; a i sistem je takav da ne treba tome da se iko čudi.
Strasno!! Potrebno je hitno obustaviti suludu privatizaciju ili ce biti ogromnih problema vec na prolece!!!
Još 2000 godine Chossudowsky je upozoravao na sve šta nas čeka u Guardianu 4.10. (Yugoslavia and west agenda) i završio (parafraziam): I kada doodje do prodaje Javnih i komunalnih preduzeća, defintivno ćete „ga ugasiti“..
Zašto u ovoj državi postoje ministarstva, sekretarijati i javna preduzeća kad niko ne zna ništa da radi? I zato što se ne bave svojim poslom država rasprodaje sve što može, a mi kao ne znamo da uz to ide i prelivanje para iz budžeta u džepove privatnika. Dobro je kod nas šta se sve radi! Ovako bi i Švajcarska propala…
Desice se to sto se desilo Cesima. Poplava Praga..
Mislim da je ovo ključno:
Poznati su i primeri Mađarske i Hrvatske, koje su pre nekoliko godina privatizovale svoja vodoprivredna preduzeća, ali su, nakon izvesnog vremena, uvidele da je načinjena kardinalna greška pa su ih, brže bolje, dajući veliku količinu novca, mnogo veću nego što su zaradili privatizacijom, ponovo otkupili i vratili u državno okrilje.