Odumiranje države

Zoran Hamović Tamo gde je sistem potplaćivanja jači od sistema plaćanja nema države. Korupcija je najubitačniji oblik društvene korozije, a koliko je moćna kao bolest mi nažalost ne možemo da pretpostavimo, mada trpimo svakodnevno posledice takve neupućenosti. Zahvaljujući dugotrajnom i razornom prisustvu korupcije Srbija je „ontološki odumrla“ država. Iako u srpskom primeru ima izvesnih inovacija i doprinosa prakse njegovoj teoriji, čika Karlo Marks bi se svakako tome radovao…
Bez obzira na to što je raskrinkavanje i razobličavanje korupcije u nekim segmentima društvenog života, posebno u prosveti, vidljivo – postoji zebnja ili opasnost da je to samo plod trenutnih političkih obračuna ili udvaranja javnosti. Prestanak antikorupcijskih aktivnosti doneo bi još jednu potvrdu nepoverenja, još jedan talas preteće političke, ekonomske i psihološke nestabilnosti. Lečenje mora da započne na izvoru bolesti – u obrazovnom sistemu. Ali, obrazovnom sistemu mora se paralelno mnogo davati i od njega još više tražiti. Terapija nema smisla ukoliko se samo činima i mrmljanjem isteruje zli duh.
Korupcija je poništila svaku ozbiljnu, kontinuiranu i kreativnu inicijativu, svaku svrhovitu sposobnost da se idejama i znanjem izađe na plan svetskog saobraćaja. Drugim rečima korupcija je autodestrukcija koja ubrzano vodi na deponiju, na mesto bez odgovarajućih ili poželjnih oznaka kulturnoistorijskog trajanja. Ovovremena najpreča dužnost intelektualaca zato jeste, pre svega, da u korupciji ne učestvuju. Zatim, da je uvek i svugde javno označavaju i problematizuju, da neprekidno istražuju sve delove tragičnog lanca sunovratnog postupanja.
Međutim, šta pokazuje činjenica da reči onih koji ispunjavaju dosledno takvu svoju dužnost nisu doživele prihvatanje, nisu bile delotvorne, da su svojim neupitnim moralnim kreditom bile podvrgnute podsmehu i marginalizovane kao nepotrebne u novootvorenom istorijskom prostoru. Pokazuje se da u novoj igri moći intelektualna funkcija koja podržava „junačenje u vrlini“ emotivno i ekonomski nije bila podnošljiva. Da ponovim ponavljano, novac je postao cilj, opravdavajući sva upotrebljena sredstva. Ljudske slabosti postale su naša najveća snaga. Lakomost i naivnost, beščašće i kukavičluk premrežili su svakodnevni život i podigli nivo poplave prljavštine. Nivo je sada došao do vrha institucija na kojima država počiva.
Bogati i moćni, evropski i svetski, zvani i nezvani gosti, ranije uspostavljenu psihološku matricu života „preko veze“ pretvorili su u doktrinu korupcije. Jednostavno, pokazali su da ako politiku nije moguće kupiti, pojedine političare svakako jeste. Sprovodeći tranzicionu privatizaciju, mnogi pohlepni i pohotljivi socijalistički siromasi pretvorili su se u bedne promotere novokapitalističke moći. Preko njih smo najčešće Evropu spoznavali odozdo, usisavali mafijaško dno s kojim smo se brzo identifikovali, stalno se pitajući u čemu se ne razumemo sa zavodljivom snagom evropskog projekta, zašto između nas i proklamovane otvorene zajednice naroda postoji sanitarni koridor, te nas ne prima u svoje okrilje. Možda spava, što bi rekao Dis, a možda ne želi da u svoj sistem uvede sopstveni prljavi veš koji bi se možda mogao videti pre nego što ga prekriju ruzmarin, snjegovi i zaborav.
Razne afere, zaključno sa najnovijom i najvažnijom prosvetnom, nagovestile su mogućnost da agoniji jugoslovenske Srbije dolazi kraj. Deklarativno izjašnjavanje o evropskoj Srbiji takođe je oblik podmićenog govora usklađenog sa modom istorijskog trenutka, ali vreme koje dolazi zahteva jedno unutarnje državno presabiranje i prečišćavanje, postraumatski period suštinskog razumevanja institucionalne realnosti i budućih funkcija na kontinentu.
Voleo bih da je „kragujevački slučaj“ hapšenja korumpiranih profesora samo obznana, startna pozicija onih koji će ostati nepotkupljivi do lečenja pojave i do rešenja. Niko ne može niti treba da proglasi ili odredi vreme njegovog uspostavljanja, ali ohrabruje javno sazrevanje odnosa prema pojavi i podudara se sa zdravorazumskim naporima da se jača identitet društva i misao o rađanju uređene Srbije, kreativnog prostora svih koji je podižu.