Da nije živeo kad je živeo, Erazmo Roterdamski bi materijal za svoju „Pohvalu ludosti“ mogao naći u rečima i delima naših poslanika, ministara, sudija… Nedavno su naši poslanici doneli Odluku o načinu usklađivanja stečenih diploma i onih predviđenih Bolonjskom deklaracijom. Sa skupštinske govornice javnost se mogla obavestiti ko nosi, a ko ne nosi gaće, ko je pošten, a ko lopov, ko je domaći izdajnik i strani plaćenik, a ko patriota, ali toliko površno znanje od poslanika svakako nije očekivala.
Da nije živeo kad je živeo, Erazmo Roterdamski bi materijal za svoju „Pohvalu ludosti“ mogao naći u rečima i delima naših poslanika, ministara, sudija… Nedavno su naši poslanici doneli Odluku o načinu usklađivanja stečenih diploma i onih predviđenih Bolonjskom deklaracijom. Sa skupštinske govornice javnost se mogla obavestiti ko nosi, a ko ne nosi gaće, ko je pošten, a ko lopov, ko je domaći izdajnik i strani plaćenik, a ko patriota, ali toliko površno znanje od poslanika svakako nije očekivala. Naime, njihova odluka o navedenom pitanju već izaziva razna tumačenja i od fakulteta i od studenata i od drugih zainteresovanih građana. Prvo, nisu razjasnili ko ima, a ko nema pravo na zvanje mastera, pa se mogu očekivati brojne tužbe protiv fakulteta. Drugo, ne poznaju ni sadašnji radno-pravni status onih koji su završili više škole u trogodišnjem trajanju. U svojoj odluci kažu da ti građani treba da polože dopunski ispit, koji će verovatno biti besplatan, pa će tek tada dobiti visoku stručnu spremu. Za neobaveštene poslanike – takva lica i sada se vode kao da imaju visoku stručnu spremu. Posebna je priča su lica koja su završila više škole u dvogodišnjem trajanju – ona nemaju prava na visoku stručnu spremu. Time je skoro tridesetak hiljada ljudi ostalo van bolonjskog procesa. Za ovakve „bisere“ nisu morali danima da zasedaju i troše pare poreskih obveznika. Lagano su mogli da prepišu odluke, po ovom pitanju, susednih država, uključujući i Republiku Srpsku, gde su nadležni, pre dve i više godina, uskladili diplome svojih građana sa Bolonjom, i to na opšte zadovoljstvo.
Nekako istovremeno kada su pametnjakovići iz Skupštine svojom odlukom zagorčali život akademskim građanima Srbije, ministar pravde sede u Vladin avion i ode na Kanarska ostrva da potpiše još jednu konvenciju. Ne bi bilo strašno što je zavukao ruku u džep poreskih obveznika da Srbija poštuje i ispunjava obaveze preuzete konvencijama. Ali, to nije slučaj. I ministar i Ministarstvo pravde znaju da je država Srbija, pravosnažnom presudom Prvog opštinskog suda (u slučaju Ristić) i nepravosnažnom presudom istog suda (u slučaju Nikolić) osuđena na nadoknadu štete upravo zbog nepoštovanja i nepostupanja po odlukama Komiteta protiv torture UN donetih na osnovu potpisane i ratifikovane Konvencije UN protiv torture.
Treći slučaj u potpunosti odslikava stanje svesti i odgovornosti nosilaca državnih i funkcija vlasti. Štampa je mnogo prostora posvetila nalazu FBI, ali i sudiji u prvobitnom postupku Vuku Tufegdžiću, za kojeg nalaz nije legitiman, jer nije dobijen na osnovu propisa iz domaćeg zakonodavstva. Tufegdžić „zaboravlja“ da članovi 12. i 13. pominjane Konvencije protiv torture upravo obavezuju državu potpisnicu da, u slučajevima kada državne vlasti primene institucije sile (vojsku i policiju) sprovede hitnu, sveobuhvatnu i nepristrasnu istragu. Ovo poslednje podrazumeva da su sva saznanja do kojih se dođe relevantna za razrešenje problema. Zbog toga su opravdani zahtevi roditelja poginulih vojnika da se uklone svi oni koji su postupali u predmetu!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
