Opozicija i kontinuitet nacionalističke politike

У многим стварима нема никакве разлике између власти и највећег дела опозиције, па је тако и када је национализам у питању.. Могло би се, чак, рећи да је на национализам темељ свих политика у минула два века. И у доба комунизма и декларативног братства и јединства, испод коже сваког комунисте вирио је националиста, (Ово је парафраза Лењинове мисли) Главни „растурачи“ Југославије били су, сви, сем Алије Изетбеговића, дотле високопозиционирани комунисти. Данас највећи део опозиције успешно или мање успешно прикрива националистичу оријентацију, а власт је и не прикрива. Па, зар на баханалијама државног врха за Божић, уз директан телевизијски преносе, није све пршатло од шовинизма? Била је то освета за грљење шајкаче и хиџаба, једног великог историјског тренутка, који ову власт највише боли. Опозиција је око тога бар уздржана, вероватно до прве прилике. Све у свему, и даље смо у просторима из којих се нема куда, сем у назадовање до пропасти.

Treba se Mulaganovic suociti sa zlocinima muslimana, danasnjih Bosnjaka, od kooptiranja sa osmanskim okupatorom kada je ubijeno i u robovskom polozaju drzano hriscansko, srpsko stanovnistvo, preko I svetskog rata, narocito II svetskog rata kada su bili deo okupatorskih nacistickih i ustaskih snaga i bili direktno ukljuceni u genocid nad Srbima na teritoriji tadasnje NDH koja je obuhvatala i BiH i Srem, do zlocina devedesetih u koje spadaju i monstruozna ubistva od strane mudzahedina koje su u BiH doveli tadasnje bosnjacke politicke, vojne i verske glavesine. Kada se Mulaganovic suoci sa svim tim i kada i o tome napise serijal tekstova, bice kvalifikovan da drugima drzi predavanja, a do tada…

Politička kriza u našoj zemlji dugo traje. Svi očekuju da se nešto promeni. Oseća se potreba da se opozicionie stranke u većoj meri distanciraju od stavova i politike partija na vlasti. Sve zemlje su dužne da poštuju odluke Međunarodnog suda u Hagu. U presudama Haškog tribunala i u Rezoluciji UN je rečeno da je u Srbrenici bio genocid. Negiranjem toga režim na vlasti izgubio je ugled u svetu. Važan je zadatak opzicije da u narednom periodu popravi imidž Srbije u svetu.

Najveći problem u objektivnom sagledavanju činjenica počinje kada se postavi izlagač da je jeedinica mera svega. Onda sam nalazi poveznice. za Mladićia Šljivančanina i desetine drugih sa JV, a koji su upravo produkt i tog partizanskog pokreta i nastavljači doktrine komunističke Jugoslavije.
General Mihailović je bio komadant legalne i legitimne vojske Kraljevine Jugoslavije čija je vlada bila u savezničkom Londonu, a ne u Berlinu.
Pričati o najodlikovanijem srpskom/jugoslovenskom oficiru bez činjenica čini ceo ovaj tekst kao pamflet jedne promašene ideologije svuda i na svakom mestu u svetu. Novokomponovani rusofilski, antizapadni četnici kako sami sebe nazivaju bez ikakvog legitimiteta – mnogi indoktrinirani Bulajićevim i drugim filmovima -nemaju veze sa Mihailovićem i njegovim jedinicama jer su zarobljeni i nemilosrdno pobijeni u odmazdi, a sve uz pomoć sovjetskih trupa…