Oba glasila su rođena u prilikama koje nimalo nisu bile naklonjene profesionalnom i čestitom pristupu medijskoj sferi. Njihove nezavisne uređivačke politike i nastojanja da građanima prikažu stvarnost onakvom kakva ona jeste, predstavljali su veliku opasnost po delatnike koji su, pod firmom „čuvara naroda i države“, uz pomoć hvalospevnih medija, pokušavali da sakriju svoje stvarne politikantsko-finansijske interese i protivzakonita dela.

Zbog toga su Danas i Peščanik, odmah nakon što su ugledali svetlost dana, od strane razgoropađenih vlastohlepnih politbirovaca i njihovih medijskih predradnika bili anatemisani kao „izdajnici i strani plaćenici“. Danas je, nepunu godinu nakon objavljivanja prvog broja, bio zabranjivan, kažnjavan enormnim novčanim kaznama, oduzimana su mu sredstva za rad, nije mu bilo dozvoljeno štampanje u Srbiji, itd., a sajt Peščanika je bio „torpedovan“ na sve moguće načine. Nije se mnogo popravila situacija za Danas i Peščanik, ni kada su postali vlast oni koji su bili opozicija u vreme rađanja ovih glasila. Ubrzo su i ti novi vlastodršci počeli da Danas i Peščanik doživljavaju kao kost u grlu i da ih „ignorišu“, a potom i da ih blate i ekonomski iscrpljuju.

Jer je nezavisna i profesionalna uređivačka politika Danasa i Peščanika počela da smeta neiskrenoj demokratskoj orijentaciji tih novih vlasti i obnovljenom procesu skretanja narodnog novca u nove i stare „poreske rajeve“. Svaki naredni novi vlastodršci su bez zadrške i sa obe ruke prihvatali pisane i elektronske medije koji su do promene vlasti predano služili prethodnim vlastodršcima, jer su ti mediji patentirali „brzodejstvujuće nevidljive komore samopročišćenja“ koje su im pomagale da na odlazeće vlastodršce počnu odmah da gledaju „osvetnički“ i „denuncijantistički“, a da dolazeće vlastodršce, tj. bivše opozicionare, koje do boravka u „brzodejstvujućim transformes-komorama“ nisu mogli ni da smisle, počnu da „doživljavaju“ kao svoje i narodne spasioce, dok su Danas i Peščanik ubrzo postajali „kost u grlu“ i novim vlastodršcima i „medijskim transformersima“, jer su im nezavisne i profesionalne informacije ta dva glasila smetale i nervirale ih.

A posebno ih je iritiralo to što Danas i Peščanik ni za kakve pare i privilegije nisu pristajali da postanu sredstva za bespogovornu propagandu vlasti i za gradnju željenog oreola „uspešnosti i bezgrešnosti“, već su pokušavali da i njima pomognu ukazivanjem na propuste, zablude, a ne tako retko i na namerna protivzakonita ponašanja.

Za sadašnji razvojni trenutak Srbije od velike važnosti bi bilo kada bi Ministarstvo kulture i informisanja pokušalo da na objektivan i podsticajan način po budući razvoj društvenih oblasti za koje je nadležno, uradi kvalitetnu studiju aktuelnog stanja i razvojnih trendova u kulturi i informisanju kod nas i u svetu, i da na rezultate takve studije „nasloni“ strategije razvoja na kojima kažu da se radi, ali i da započne proces uspostavljanja obaveznih periodičnih benchmarking analiza (u rokovima ne kraćim od osam godina) medijskog sektora radi utvrđivanja primera dobre prakse za budući razvojni period. Ako bi se u okviru te studije sada uradila nepristrasna benchmarking analiza stanja u medijima za prethodni dvadesetogodišnji period, ona bi, najverovatnije, pokazala da u oblasti dnevne štampe kao primer dobre prakse u narednom periodu treba da služi uređivačka politika Danasa, a u oblasti elektronskih glasila koja na strateški način obrađuju probleme vezane za demokratiju, kulturu, ekonomiju i informisanje – portal Peščanik. Jer oba ova glasila su nosioci najvećih nagrada koje su im u prethodnom dvadesetogodišnjem periodu dodeljivale najpoznatije svetske i domaće institucije i strukovna udruženja za oblast novinarstva i razvoj demokratije.

Danas i Peščanik oduvek pišu profesionalno-podsticajno vodeći računa o interesima građana, o unapređenju životnog standarda, o pravilnom radu svih grana vlasti i uspešnom ukupnom razvoju Srbije, ali i o izgradnji kontrolnih institucija kojima poreski obveznici uvek mogu da veruju. A da bi Danas i Peščanik za kompletnu domaću javnost postali primeri za ugled, neophodno bi bilo da Ministarstvo kulture i informisanja to i obznani tako što bi, ne vređajući ostale aktere domaće medijske scene, uputilo dobro obrazložen predlog nadležnim državnim organima Republike Srbije da se dnevnom listu Danas dodeli Sretenjski orden prvog reda, a elektronskom portalu Peščanik – Sretenjski orden drugog reda, jer je predviđeno da se ti ordeni, kao najveća državna priznanja, dodeljuju za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblastima javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti.

Takođe, Ministarstvo bi trebalo, u cilju uspostavljanja pravilnog odnosa prema uređivanju i usmeravanju pisanih i elektronskih medija, da predloži da se svim dosadašnjim glavnim i odgovornim urednicima Danasa, gospodi Grujici Spasoviću, Mihalu Ramaču, Zoranu Panoviću i Dragoljubu Draži Petroviću, kao i odgovornim urednicama Peščanika, gospođama Svetlani Lukić i Svetlani Vuković Mesarović, prizna pravo na uživanje nacionalnih penzija. Za isto takvo priznanje Ministarstvo bi trebalo nadležnima da predloži i nenadmašnog Danasovog kolumnistu gospodina Svetislava Basaru i neprevaziđenog karikaturistu Predraga Koraksića Coraxa.

I jedan i drugi su svojim vrcavo-promišljeno-duhovitim pristupima onome što se u Srbiji događalo i događa, postali briljantni hroničari vremena u kome živimo i simboli otpora građana raspamećenosti, tupoumnosti i proždrljivosti kao neretkih, nekad bi se reklo i poželjnih, stilova ponašanja kod nas. Njih dvojica godinama svojom erudicijom i nepresušnom energijom svakodnevno bodre čitaoce Danasa da nikad nije sve propalo i da vredi živeti u Srbiji.

Autor je profesor univerziteta