Foto: N1

Nema zakonodavne aktivnosti, već samo izglasavanja onoga što se, po hitnom postupku, nađe na dnevnom redu. Nema vladavine prava ako je Skupština nelegitimna, jer je izabrana u uslovima potpuno neravnopravne utakmice, uz kupovinu glasova. Nema vladavine prava tamo gde je pogažena podela vlasti, jer jedan čovek odlučuje o svemu, a ne odgovara nikom. O kakvoj vladavini prava govorimo u zemlji u kojoj Predsednik države o toku najvažnijih pregovora (o budućnosti KIM) obaveštava Soroševog sina, ali ne i poslanike Skupštine Srbije i građane koji su ga birali, kaže za Danas Bojan Pajtić, bivši predsednik Demokratske stranke i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, odgovarajući na pitanje šta su, prema njegovom mišljenju, najveće „kočnice“ za unapređenje vladavine prava u Srbiji.

Naš sagovornik postavlja pitanje „o kakvom pravu i pravdi govorimo kada predsednik Izvršnog odbora SNS javno prizna da se Zorana Mihajlović obogatila zahvaljujući stranci, a na to priznanje ne odreaguju ni javni tužilac, ni policija, ni Premijerka, kao Mihajlovićkina šefica, ni Vučić kao predsednik SNS, ni mediji, za koje bi takva izjava, u iole slobodnoj zemlji, bila poslastica“.

– Kako možemo očekivati da SNS poštuje bilo koji pravni propis kada pomenuti predsednik IO SNS Mihajlovićki i ne prebacuje to što se obogatila na funkciji (to konstatuje usput), već to što nije zahvalna zbog toga, pa kritikuje stranku koja joj je bogaćenje omogućila. Znači, može da pljačka, ali da ne laje. Pa to nije stranka, već mafija, u kojoj vlada omerta, a krađa je sasvim legitimna i socijalno poželjna, smatra Pajtić.

Odgovarajući na pitanje kako ocenjuje stanje demokratije u Srbiji, sagovornik Danasa konstatuje da je Srbija zemlja u kojoj su mediji preinačeni u batinu kojom se „disciplinuju“ slobodnomisleći ljudi, nezavisno od toga da li su opozicioni političari, nezavisni intelektualci ili kaluđeri, a lokalni mafijaši su „unapređeni“ u nakupce glasova za vladajuću stranku.

– Vučić je uzurpirao vlast, jer čak i oni birači koji ga podržavaju besplatno i bez straha, se ne izjašnjavaju slobodno, jer do njih, kroz bodljikavu žicu režimskih tabloida i televizija, ne može da dopre istina. Na vlasti je autokrata koji ne trpi bilo kakvu kritiku i ne prepoznaje koncept odgovornosti. Neki njegovo uzurpiranje vlasti i institucija nazivaju veštinom, a ja im poručujem da SVAKA vlast u ovoliko siromašnoj zemlji sa ovako kratkom demokratskom tradicijom i niskim nivoom građanske svesti može za nekoliko meseci pokoriti medije, organizovati sistem kupovine glasova i uterati strah zaposlenima u javnom sektoru. Pitanje je samo odluke – da li želite da gradite pristojno demokratsko društvo, ili mafijaški sultanat. Prethodna (toliko napadana) vlast je donela odluku da učini ono prvo, a druga je krenula suprotnim putem. Toliko o mnogo puta ponavljanoj imbecilnoj floskuli kako su „svi isti“. Prvi zadatak nove vlasti, nakon oslobođenja, mora biti da nauči građane Srbije šta, uopšte, znači biti građanin, te da to što te ne jaše turski, već srpski sultan, ne znači da si slobodan čovek, ističe Bojan Pajtić.

Ocenjujući dosadašnji napredak u poglavljima 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u pridruživanju Uniji, koje predstavnici EU smatraju ključnim u narednoj fazi evrointegracije naše države, Pajtić napominje da pitanje pridruživanja Uniji nije samo tehničko, već, pre svega, političko pitanje.

– Danas EU, suočena sa unutrašnjim nekonzistentnostima, migrantskom krizom i zamorom od proširivanja (takozvanim „enlargement fatigue“ sindromom) – ne stavlja dalje proširenje na listu svojih prioriteta. Prema rečima jednog od najviših evropskih zvaničnika, izrečenih u privatnom razgovoru sa mnom, u EU, kada se razmišlja o daljem proširenju na Zapadni Balkan, postoje tri grupe država: prva, koja je tradicionalno protiv daljeg uvećavanja Unije, druga, koja je zbog trenutnih problema unutar evropske porodice, takođe protiv proširenja u doglednom vremenskom periodu i treća, koju čine članice koje su po tom pitanju indolentne. Prema tome, proces pridruživanja treba da posmatramo, pre svega, kao priliku da izgradimo modernu parlamentarnu demokratiju i pravnu državu u kojoj zakoni, da parafraziram Pašića, „nisu za protivnici“, već važe za sve. Tek tada će srpsko društvo biti društvo slobodnih, situiranih i srećnih pojedinaca, zaključuje Bojan Pajtić.

„Čelični Vučićev stisak“

Naš sagovornik naglašava da su „pravo i demokratija najveći neprijatelji autokrata, tako da, kao što u EU danas ne postoji politička volja da Srbija postane deo evropske porodice naroda, tako režimu na pamet ne pada da se zaista uhvati u koštac sa poglavljima 23 i 24“. „Zamislite Vučića koji oslobađa sudove i tužilaštvo svog čeličnog stiska ili se bori protiv organizovanog kriminala čiji je suštinski šef njegov brat. To se, naravno, neće dogoditi. Tako da će ispunjavanje tih zadataka iz navedenih poglavlja biti moguće tek nakon oslobođenja Srbije“, ukazuje Pajtić.