Strogo poverljiv Nacrt plana za Kosovo koji je izaslanik UN Marti Ahtisari predočio članicama Kontakt grupe, bio je povod za poplavu naslova u ovdašnjim medijima – „Kremlj će biti uz Srbiju“, „Rusija će se boriti za Kosovo“ itd. Na drugoj strani, taj medijski opus upotpunjuju izjave viđenih članova inostrane političke elite, uticajni listovi i televizijske mreže, kod kojih uglavnom figurira procena kako Rusija neće uložiti veto u Savetu bezbednosti UN i da je spremna za trgovinu povodom Kosova.
Strogo poverljiv Nacrt plana za Kosovo koji je izaslanik UN Marti Ahtisari predočio članicama Kontakt grupe, bio je povod za poplavu naslova u ovdašnjim medijima – „Kremlj će biti uz Srbiju“, „Rusija će se boriti za Kosovo“ itd. Na drugoj strani, taj medijski opus upotpunjuju izjave viđenih članova inostrane političke elite, uticajni listovi i televizijske mreže, kod kojih uglavnom figurira procena kako Rusija neće uložiti veto u Savetu bezbednosti UN i da je spremna za trgovinu povodom Kosova.Taj mozaik uokviruje tvrdnja da Moskvi više odgovara nezavisnost Kosova, jer će onda moći isti princip hladno primeniti na Abhaziju, Južnu Osetiju, ili deo Moldavije.
U prvom slučaju motivi Moskve vide se u nekakvoj solidradarnosti slovensko-pravoslavne provinijencije, tradicionalnom prijateljstvu ili želji Rusije da se geopolitički vrati na Balkan. U osnovi drugog pola procena leži konotacija da Rusija plaši mečku rešetom, da je to i nadalje velesilski tigar od papira, spreman da zarad ustupaka proda čak i svoje spoljnopolitičke principe.
Stepen validnosti ove dve škole mišljenja proporcionalan je pragu pouzdanosti tipa – što je babi milo, to joj se snilo. Problem kod ovakvih prilaza jeste što počivaju, najčešće, na opservacijama koje stiču gledajući na Rusiju kroz ahraične naočari i baratanju izanđalim političko-ideološkim floskulama. I jedna i druga računica lako bi se mogle pokazati netačnim, prevashodno zato što ne uzimaju dovoljno u obzir današnje, stvarne globalne interese Rusije.
Okolnosti u svetu promenile su se: niti je svet isti, niti je Rusija 2007. ono što je bila 1999. Dopadalo se to nekome ili ne, bile opravdane ili ne tvrdnje o ukidanju demokratije i porastu predsedničke autoritarnosti, tek objektivna je situacija takva da je ekonomski i politički ojačana Putinova Rusija povratila dobar deo samopouzdanja na globalnom planu. Demonstrirala je to Moskva nedavno u dva navrata u vidu svog energetskog nacionalizma (gasna i naftna kriza sa Ukrajinom, odnosno Belorusijom). U tom kontekstu Kosovo bi moglo da bude samo sredstvo da se najefektnije pokaže da bez Rusije ne može više biti rešen nijedan globalni problem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
