Predizborna slutnja

Kad god u vazduhu zamirišu izbori, pravosuđe i policija prebacuju normu. Za Koštuničinog vakta Srbija se obračunala sa onolikim mafijama, redom od piljarske do pilićarske, u sivoj jeseni i po ciči zimi a pred januarsku zoru tadašnjih izbora. Kako se tada radilo, kad se setim. Udarilo se u srce mafija (glava nikad nije bila interesantna), za nove lisice Dragan Jočić raspisivao tender. Posle hapšenja, podrazumeva se, izašli smo na biračka mesta. Svi znamo kako su na sudu prošle „mafije“ a kako bez suda njihove glave.

Nekako mi ovi dani liče na već proživljene, stalno gledam, čitam, slušam o kriminalu kome se svakodnevno staje za vrat. Jer, kriminal je uvek u modi. Stajanje za vrat je tek sada modni trend. Veliko spremanje Srbije najčešće počinje konfekcijom jesen-zima sa ozbiljnim namerama da čišćenje bude završeno na pragu sezone proleće-leto. Tada će već sve biti gotovo a mi ćemo prati kažiprste od onog nevidljivog mastila.

Čim su se s početka septembra Sretko Kalinić i Miloš Simović obreli u sudnici slutilo je na toplo miholjsko leto. Podgrejano je hapšenjem komandnog sastava JSO, stavljanjem lisica na ruke Draganu Đorđeviću iz FSS-a i Svetlani Vukajlović iz RZZO. Reklo bi se da je ove jeseni berba bila dobra, ovi su obrali bostan: četvorica s beretkama, jedan s fudbalskom loptom i jedna s vakcinom. Biće ih, kažu, do svetog Nikole još. Posle posta očekujmo nova imena iza rešetaka, nove Kalinićeve i Simovićeve laže i paralaže, nove istine o nekom Ćokiju i Ćoravom naručiocu Đinđićevog ubistva, nove lažove na suđenju njegovim ubicama… I sve to u sezoni svinjskog gripa protiv kojeg se nećemo vakcinisati. Gripozni ulazimo u predizbornu ćutnju.

Bez pretenzija da utvrđujem ičiju krivicu – valjda ovi koji hapse znaju šta rade – konstatujem brzinu i odlučnost koji su nedostajali u vremenu koje nije nosilo teret političkih kampanja. Sada, kada se partijske i stranačke aktivnosti zahuktavaju, došlo je na red raskrinkavanje dvanaestomartovskih zaverenika, lažnih svedoka, lakomih na mito i korupciju. Odreda padaju kao snoplje, nestaju kao u Ršumovoj pesmi. Koincidencija ili osmišljen politički marketing čiji se slogan s nestrpljenjem čeka?

I po cenu da mi se pripiše malicioznost ne prestajem da se divim (istovremeno i čudim) iznenadnoj revnosti kojom se obračunava sa davno utvrđenim činjenicama. Da su ona četvorica s beretkama učestvovala u pobuni JSO znali smo još pre osam godina a lažima one petorice sa istim kapicama na suđenju Đinđićevim atentatorima smejali smo se pre četiri leta. Ni poigravanje fudbalskom loptom i špricevima nije od juče. Ali, juče nije bio pravi trenutak. On je došao sada i takvih će, slutim, biti do nikoljdanskog posta još.

Šta će biti potom? Ništa. Za zimskim, osiromašenim slavskim trpezama prepričavaćemo uspešne akcije vlasti koje, naravno, nikakve veze neće imati sa prolećnim izlaskom na birališta. Deci ćemo pred spavanje pričati bajke o Snežani i sedam patuljaka, o Ivici i plavoj marici, o nestanku deset ljutih gusara a nemo posmatrati kako marketinške agencije prodaju svoje političke proizvode. A umesto onog što nam jedino preostaje, da u glasačke kutije udenemo glas kao polovina biračkog tela koja još ostane na slobodi skrhana gripom, možda odlučimo da ostanemo u toplom i poštedimo glasne žice koje su najčešće odjekivale kao nemušti jezik. Slutim ćutnju, u ćutnji je slutnja.