Sliku demonstranata smo videli, a kakvu je sliku o sebi poslao Javni servis koji finansiraju građani.

Uloga svakog medija, a pogotovu JS, jeste da prvenstveno informiše, a potom i da pokreće društveni dijalog. Jesu li u subotu građani Srbije bili informisani o zbivanjima ispred i u samoj zgradi RTS. Teško, izveštavanje RTS svelo se na direktno uključivanje u program ministra policije i kratku izjavu direktora čija se ostavka traži.

Dok su druge televizije imale višesatni „živi“ program o zbivanjima u RTS, servis građana je emitovao film sa simboličnim naslovom „Izvan sebe“. Predsednik Upravnog odbora RTS i jedan od članova u ostavci gostovali su na Pinku, umesto da ih gledamo u specijalnoj emisiji Javnog servisa.

Priča da RTS nije mogao da funkcioniše ne pije vodu. Kako su u istoj gužvi radili novinari i kamermani drugih televizija. A šta je sa studijom u Košutnjaku? RTS je izveštavao i u ratnim uslovima i u rekordnom roku nastavio program posle bombardovanja. Simptomatično je da upad demonstranata nije bio razlog da se okupe urednici, novinari, direktor, UO, svi. Bilo je potpuno drugačije, kao da u svi bežali što dalje od kuće u kojoj rade.

RTS ne bi smeo da se ponaša navijački, to nije svojina nijedne vlasti, nijedne stranke, nijedne grupe. Najbolji način da pokaže da pripada isključivo građanima je pokretanje tema koje se tiču čitavog društva i u kojima učestvuju i stručnjaci i vlast i opozicija. Bilo bi dobro da smo na RTS mogli da vidimo debate o Beogradu na vodi, lažnim diplomama, prodaji PKB, divljoj gradnji… ali nismo. Kao da su pojedinci ušli u cipele Dragoljuba Milanovića, protiv koga su protestovali. Zato im se i dogodio upad.

Povezani tekstovi