Rada i Sanda

Da je Rada nosilac neke opozicione liste, a da Sanda nije tek u prvih 15 Đilasovih odbornika, možda bi Vučićevi protivnici i imali ozbiljnu šansu da ga sruše. Od mora kritika iz opozicionih redova nakon atentata na Olivera Ivanovića za kreiranje atmosfere straha i sličnih stavki iz antidiktatorskog arsenala, Rada i Sanda su prve pomenule imena. Radi Trajković kojoj su svi u Srbiji zaboravili radikalski staž i koja je sada na Kosovu nešto poput Vesne Pešić u Beogradu, Vučić nije ništa odgovorio. Tim jače okomio se na Sandu, pominjući između ostalog i pare koje je dobila za registraciju izbeglica.

Nepoznato je šta će mu reći istraživanja, koliko ta poruka zaista deluje, ali na površini, to je uzalud odapeta strela. Jer, to Sandi nije prva politički udarac te vrste. Iako su mnogi bili protiv nje i unutar same DSS dok je ona vodila tu stranku, savez Dverjana i Koštuničinih naslednika samo je sa njenim ženskim profilom imao šansu da uđe u parlament. I to kroz iglene uši, ako se setimo kako su se u aprilu 2016. ručno brojili glasovi iz niške Medijane i drugih opština, zbog naknadnih prigovora i zahvaljujući čemu su Dveri-DSS preskočile cenzus.

Boško Obradović međutim, nije nastavio na tragu tog iskustva – da njemu kao ultrakonzervativcu treba umereniji koalicioni partner, kako bi proširio svoju biračku bazu. On se okrenuo takođe, na svoj način vrlo ekstremnom Saši Raduloviću, i sad treba samo videti koliko će obojica izgubiti tim savezom. Ako Obradović procenjuje da će privlačnije za mase biti kada zajedno sa Radulovićem pominje recimo, gospodare korupcije sa severa Kosova bliske vlasti u Beogradu, procena mu je pogrešna. I to ne zato što Radulović fizički podseća na nekadašnjeg naprednjaka preletača Vladimira Cvijana i što je u politiku ušao iz blogosfere. Nego zato, što kad neko zabeleži u biografiji da je u Srbiji bio stečajni upravnik u više od 10 preduzeća, tu onda više nema nazad, svaka njegova priča o korupciji postavlja pitanje koliko je on insajder koji o tome može da priča, a koliko neko ko to može još veštije da primeni, samo ako mu se da vlast. Zato i dalje, nema jačeg medijskog odjeka, kao kad Rada ili Sanda izgovore to što svi znaju, ali nisu sigurni da li baš sada i tako otvoreno to treba da kažu.