Rankovićevština u nekadašnjoj JNA

Ne bih o tome dalje polemisao, ali se osećam dužnim izneti nešto što govornici i pisci o Rankoviću govore i pišu, a ne znaju pravu istinu. Danas je 6. juna objavio i pismo Dragoljuba Todorovića, „Ranković ponovo među Srbima“, sa kim se slažem. Ne slažem se sa izjavom pokojnog Petra Stambolića, navedenoj u pismu Momčila Đorgovića, da je Leka bio „srpski šovinista“, što je gruba optužba. Za osudu su pritisci koji su vršeni na porodicu Ranković. Verujem da nije bio šovinista, ali je, poput sovjetskog Berije, postavio unutrašnju obaveštajnu službu onakvu kakva je bila Staljinova i Hitlerova. Evo kako je to delovalo dole „na terenu“.

Bio sam oficir u JNA šezdesetih godina prošlog veka. Da nisam odbio da poslušam oficira KOS-a, koji mi je nalagao da uđem u njegovu mrežu cinkarenja svojih drugova – ni ja ne bih znao o ovome. Da me, zbog toga, nije snašlo to što me snašlo i što sam saznao ovo o čemu sad pišem. Nemam saznanja i nisam kvalifikovan govoriti o tome šta se tada zbivalo u CK partije i u vrhovima rukovodstva tadašnje SFR Jugoslavije, ali ću izneti svoja saznanja kako je bezbednosni režim, u doba Rankovića, praktikovan u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA).

KOS(Kontraobaveštajna služba) je provodio ondašnje metode staljinskog „proveravanja“ rukovodećih kadrova u JNA. Borac sam iz Antifašističkog NOR-a 1941-45. u Jugoslaviji. Dugo sam u Novom Sadu bio komandir radio čete, a nakon toga radiorelejne jedinice. Kosovac kapetan V. I., pozvao me je u svoju kancelariju i tražio od mene da se družim sa mojim kolegama, oficirima (isto bivšim partizanima) D. L. i V. T. i da ga izveštavam šta oni govore. Odbio sam da budem cinkaroš. Nakon toga nikad nisam mogao dobiti pozitivnu godišnju službenu ocenu („karakteristiku“) iako je moja jedinica bila uzorna – odlično stručno obučena, radio i radio relejne veze, ni redovne niti veze na vojnim vežbama, nikad nisu zatajile. I Komanda graničnih jedinica je slala svoje radiotelegrafiste na obuku u moju četu i bili su zadovoljni njihovom obukom.

Lično mi je pokojni generalpukovnik, narodni heroj, Miloje Milojević, tadašnji komandant Beogradske vojne oblasti, u telefonskom razgovoru preko službenog kanala radioreleja kazao: „Najbolji ste u mojoj vojnoj oblasti“, na čemu sam mu zahvalio, a ja sam penzionisan 1966. godine u činu majora sa ružnom službenom ocenom, između ostalog, ovakvom: „… izgubio pojam o vremenu… Dostigao plafon. Ima sposobnijih među njemu potčinjenim u njegovoj jedinici od njega. Sazreo za penzionisanje i treba ga penzionisati.“ KOS je tada bio jači od komandanta vojne oblasti.

Nakon penzionisanja, moji bivši potčinjeni, B. P. i A. P. su mi lično kazali da su me, po zadatku kapetana V. I. (KOS-ovca) špijunirali. Žalosno je da je tada, za vreme Rankovića, u JNA, po metodama zloglasnog KGB-a i Gestapo, naš KOS, putem „anđela čuvara“, vršio podli tajni nadzor nad kadrovima koji su dobrovoljno došli u borbu za oslobođenje, ranjavani, tifus preboleli, izgubili svoje najmilije, porodična ognjišta i borili se do pobede. Bilo je to veliko ponižavanje za poštene borce, što se negativno odražavalo na dobre odnose među kadrovima. Smenu Rankovića su neki malodušnici doživeli kao uvredu po nacionalnoj liniji. Veliko poštovanje i čast Aleksandru Rankoviću za sve što je učinio tokom rata, ali je, svojim kasnijim delovanjem na visokoj odgovornosti, pogrešio. Svako može ponekad poći pogrešnim pravcem, pa i Leka Ranković. Ovo pismo opisuje kako se rankovićevština odražavala u bazi tadašnje JNA. Kako je bilo u privredi, to ne znam.