Rotacija straha 1Foto: Privatna arhiva

Ponovo je predsednikov sin žrtva zluradih komentara, napada i crtanja „meta“ na njegovim nejakim plećima. Danilo je poželeo da pogleda  utakmicu u Požegi između domaće Sloge i beogradskog Rada, za koji je u javnosti označen kao siva eminencija tog kluba.

To putovanje ne bi bilo sporno da predsednikovo „dete“ nije iskazalo bahatost, kada je u sredu, u koloni državnih automobila sa policijskim i vojnim obezbeđenjem i pod rotacijom i kombijem sa navijačima Rada, a sve to o našem trošku, stiglo u „velikom stilu“ u malu Požegu.

Da li se vozikao u vojnom i luksuznom „leksusu“ ili u manje vrednoj „škodi“ državne bezbednosti, to nam je lepo objasnio sam predsednik. U svom stilu – muljanjem i zamenama teza.

Pokušao je da nam kaže da Danilo ima pravo na obezbeđenje kao štićena ličnost, što niko ne spori, da nikada, pa ni te srede, nije učinio ništa loše, da je dobro dete i da je njegov jedini greh u tome što je predsednikov sin, koga proganjaju izdajnički mediji i đilasovci.

Povremeno se, kaže, „dete“ sastaje sa „navijačima“, nadniči u vinariji za 500 evra. Nema lokale po Beogradu. Nije on od onih koji se druže sa kriminalcima, ubicama i drugim ološem. Kao da se povampirio Slobo.

Napadi na Danila nisu ovoga puta usmereni ni na sina, ni na oca, kaže predsednik-otac, nego na majku Srbiju. Iako ni sam u to ne veruje, to mu, valjda, zvuči dramatičnije od njegove uobičajene tehnologije sejanja straha. Slobo, naplati mu svoja autorska prava.

Stariji Vučić ni reč da izusti o tome zbog čega, umesto prikladne i zakonite zaštite, plaćamo mlađem Vučiću konvoj automobila punih, što vojnih što civilnih, telohranitelja i navijača. I to sve pod rotacijom.

Zar zaštita ne podrazumeva diskretnost i štićenika i zaštitara? Zar vaspitanje ne znači i skromnost? Zar se sin ne ugleda na oca? Zar zakoni ne važe za sve? Nisu li to one vrednosti koje predsednik pokušava sve vreme da promoviše?

No, Danilov „zaštitarski“ konvoj nije imao ulogu zaštite jer je ona, u takvom obliku i obimu, besmislena. To je potreba da se vidi, da se zna kada i gde dolazi predsednikov sin, ali i da se pošalje poruka o tome ko je i koja familija je najmoćnija u Srbiji. Istorija nam se ponavlja. Imali smo sličnog oca i sina i sličnu familiju. I gajbice i „porodične poslove“.

Te srede u Požegu je doputovao strah, isti onaj koji je nekada jezdio Srbijom. Sada se samo vešto rotirao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.