Sudska odluka o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića, umesto da posluži kao impuls za dalje preispitivanje nasleđa komunizma, samo je stvorila još jednu priliku za proveru ucenjivačkog potencijala komunista u srpskoj vladi.
Istovremeno sa odbranom tekovina revolucije pred pravosudnim revizionizmom, pojavila se i inicijativa za vraćanje sovjetskih eponima na srpske ulice.
Ono što povezuje ove dve međusobno nezavisne levičarske intervencije jeste primena dvostrukog standarda – jednog za komuniste a drugog za sve ostale. Dok je Dragiša Cvetković „paktiranjem“ sa Hitlerom počinio smrtni greh koji ne sme nikada biti zaboravljen, otvorenu, široku i dugotrajnu kolaboraciju Sovjeta i ostalih komunista sa nacistima niko i ne pominje.
Najpre treba istaći da opunomoćenici vlade Cvetković-Maček nisu potpisali Trojni pakt, već Protokol čijim odredbama se Nemačka obavezala da će poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine. Kako je već naveo Cvijetin Milivojević (Danas, 29. septembar), u zamenu za neutralnost Jugoslavije, Hitler je garantovao nepovredivost njenog vazdušnog i kopnenog prostora; nikakav prevoz ili prolaz nemačkih trupa nije bio dozvoljen, osim iz humanitarnih razloga, tj. radi transporta ranjenika i bolesnika.
Međutim, Minhenski sporazum i Pakt Ribentrop-Molotov, na koje je Milivojević ukazao, nisu jedini paktovi koje su budući „antifašisti“ potpisali sa Hitlerom.
Između avgusta 1939. i januara 1941. Sovjetski Savez je potpisao čak pet paktova sa Hitlerom, a 12. i 13. novembra 1940. intenzivno pregovarao o svom ulasku u Osovinu – Staljin je želeo da Trojni pakt pretvori u četvorni, i da saučestvuje u podeli sveta. Do toga nije došlo isključivo Hitlerovom voljom: On je u podeli interesnih sfera Sovjete nameravao da usmeri na istok, prema britanskim posedima, i nije želeo da im prepusti Bugarsku i Mađarsku, kako je Staljin zahtevao. Sovjeti su 25. novembra 1940. podneli svoj predlog o budućoj podeli sveta, ali Berlin na njega nikada nije odgovorio.
Zahvaljujući komunističkom paktiranju sa Hitlerom izbio je Drugi svetski rat.
Da Sovjeti nisu sa njim podelili Poljsku, Hitler ne bi bio u mogućnosti da izvede iznenadni napad 22. juna, jer bi pre dosezanja sovjetske granice morao da prođe kroz Poljsku, što Poljaci ne bi dozvolili, kao ni Britanci i Francuzi. Bez sporazuma, i podele Poljske sa Sovjetima, nacisti ne bi smeli da rizikuju rat na dva boka, i protiv četiri neprijatelja.
Eto, tako izgleda paktiranje! A akt vlade Cvetković-Maček bio je samo pokušaj da se izbegne uvlačenje Jugoslavije u tuđ rat!
Argumentacija putinovske vlasti, koja već godinama intenzivno radi na rehabilitaciji staljinističkog imperijalizma, i srpskih komunista, koji se nadaju novom, „antiglobalističkom“ hladnom ratu, zasnovana je na tezi da je Crvena armija bila oslobodilačka.
Ona je bila stvorena kao instrument terora, i sredstvo za zavođenje totalitarizma.
Na kraju, Crvena armija je u Srbiji i Jugoslaviji, kao i u celoj Istočnoj Evropi, poslužila kao instrument zavođenja komunističke diktature, i sovjetske hegemonije. Bez njenog tutorstva, komunistički pučisti bi svugde brzo bili savladani, kao što se desilo u Grčkoj i Italiji. Ona je celu Istočnu Evropu načinila gubernijom Sovjetskog Saveza.
Što se nacista tiče, oni su bili gotovi, i iz Jugoslavije bi se u svakom slučaju povukli i sami, kao što su uostalom učinili pred partizanima, pošto su prethodno uspešno završili evakuaciju svojih snaga iz Grčke.
Miodrag Krstić, Niš
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
