U Srbiji se lagano uspostavlja neki srpski novogovor, apsurdan kao i onaj hrvatski kome se toliko rugamo. Pobrkano je sve – merne jedinice, akcenti, značenja reči, sve!
Merne jedinice za tečnost i čvrste materije sve više se mešaju, tako da se litri pretvaraju u kilograme, decilitri u dekagrame itd. Svuda na ambalaži možete videti tu zbrku: 1 kg mleka (da, da, kg!), 200 gr ulja, 90 gr alkohola! Ovo poslednje sam lično doživela kada sam u apoteci tražila 350 ml alkohola. Devojka je poduže prebirala po policama i najzad donela bočicu na kojoj je pisalo 90 gr, rekavši da ne zna tačno koliko je to u mililitrima! Sipala sam alkohol u menzuru i videla da tih 90 gr iznosi 250 ml! Znači, odnos gr:ml je skoro 1:3. Onda, ako na pakovanju mleka od 1 litra piše: 1 kg, da li i to treba po gornjoj logici računati u odnosu 1:3, ili je to sada 1:1?
U prospektu jednog supermarketa reklamiraju se kartonske kutije čija je zapremina 10 litara! I u receptima se sve češće sreće: dodati 200 gr ulja, što bi valjda trebalo da bude 200 ml? Srećom, još nisam videla da negde piše 1 litar krompira, ali ni to me ne bi iznenadilo.
Kad je reč o akcentima, to je posebna priča. Svi akcenti pomeraju se prema napred, pa se svuda može čuti: dirigent, arhitekt, kategorija, Australija, patrijarh, muškarci, prostata, vaspitanje, televizija, verovatno, podržati itd. – s naglaskom na prvom slogu. Čak su i stara srpska imena Aleksandar i Dositej promenila akcenat!
Ne znajući otkud to, pogledala sam u poslednji Pravopis i videla da su neki od ovih novih akcenata propisani upravo tu, a ostali se pomeraju po analogiji! Pitam se koje mudre glave su to uvele, i zašto. Akcenat se definitivno pomera unapred, uskoro ćemo sve naglašavati na prvom slogu, što je prirodno u mađarskom, ali ne i u srpskom.
Posebna stvar je nepismenost. Postaje pravilo pogrešna jednina imenica talac, primalac, rukovodilac (taoc, primaoc, rukovodioc).
Da ne govorim o sve većem uticaju engleskog jezika. Pored engleskih natpisa po celom gradu, ušle su u upotrebu i engleske reči u „posrbljenom“ obliku (implementacija, restrukturiranje, daunloudovanje), a i neke hrvatske (spočitavati, dobrano, promer).
Kad se tome dodaju i reči s promenjenim smislom (prijatno = doviđenja, akcija = rasprodaja), nastala je sveopšta papazjanija, tj. jezik je – na aukciji! Ne znam da li to još nekome smeta?