Foto: N1

Na jugu i istoku, partije ove provinijencije su eksplicitno umešane u koruptivne radnje poput Španije ili postaju neposlušne u odnosu na centar poput Orbana i Mađarske. Na nivou cele Evropske unije one danas predstavljaju partije statusa quo i programa bez identiteta. Umereni konzervativizam po društvenim pitanjima, liberalna ekonomija za građane i etatizam za funkcionere partije, proevropski stav i blago ili ne baš tako blago adaptiranje desnim populistima.

Takve tendencije nije izbegla ni Narodna partija (OVP) u Austriji, iako im je i ranije bila sklona. Ona danas nema jasnu politiku, a zakonske predloge i rešenja im sastavljaju biznis udruženja ili za njih lobiraju farmeri sa kojima su u savezu od osnivanja partije. Najveći procenat vremena od 1945. do danas ova partija je provela u velikoj koaliciji sa socijaldemokratama (SPO) u nekom vidu interesnog savezništva koje je podrazumevalo korporativistički pristup državi i partokratiju u javnom sektoru. Deluje kao lagodna pozicija do momenta kada na izborima i u predizbornim anketama jača ekstremno desna FPO i preuzima vođstvo u odnosu na obe vladajuće establišment partije. Prvi odgovor obe glavne partije je išao u pravcu dodatnog pomeranja u desno po pitanju glavne teme imigracije i azila, ali nije bilo dovoljno. OVP je u anketama do kraja maja ove godine pala na treće mesto sa rejtingom od tek 20%. Austrijska establišment desnica je morala hitno da se menja radi opstanka.

S obzirom da je ozbiljnije menjanje podrazumevalo dodatno ideološko pozicioniranje, pronalaženje nove platforme i rešenja, a možda i odricanje državnih privilegija, OVP se odlučio na lakši model. Taj model se zove PR u kombinaciji sa svojim 31 godinu mladim džokerom Sebastijanom Kurcem. Umesto sedih i prosedih glava, crnih i sivih mračnih boja konzervativne partije, koja je i u građanima po ugledu takođe ocrnjena i bez mladih birača, sve novo. Svojevremeno najmlađi ministar spoljnih poslova u Evropi na mesto lidera, mladalačka tirkizno plava boja umesto sivih i crnih nijansi i nezavisna izborna lista pod nazivom „Nova narodna partija“ sa po nekim novim kadrom. Dovoljno da partija od početka maja skoči na preko 30% i da vrlo verovatno baby face lider postane baby face mandatar nove austrijske vlade. Međutim, da li ova nova forma ima neke supstance ili se svodi na estetsko adaptiranje sa liderom koji u javnosti ima podršku od nešto iznad 70% birača umesto nepopularnih starijih konzervativaca?

Nažalost ne, program se nije naročito promenio čak je dodatno otišao u desno. Manje azilanata, Turska nikad u EU, liberalizovati dodatno ekonomiju, iako i ovakva kakva je ima solidne pokazatelje i uglavnom ono što je partija i ranije zagovarala. Po svemu sudeći i ovaj manevar sa pretvaranjem kompromitovane stare desnice u baby face PR desnicu će dati rezultate na austrijskim izborima u oktobru, a pitanje vremena je kada će birači primetiti da carevo novo tirkizno plavo odelo je goli oportunizam. Ono što se može primetiti je da grafička rešenja u ovoj nijansi plave na mitinzima dosta liče na nijanse iz spota poznatog velškog benda Manic Street Preachers za pesmu „If You Tolerate This Your Children Will Be Next“. Što može i biti poruka ovog manevra. Ukoliko liberalni deo Evrope istoleriše kompromitovani desni establišment koji ne želi da menja politiku, već menja formu te politike zarad ostanka na vlasti, uskoro će ga dobiti u toj formi i u svojim državama.

Autor je programski direktor organizacije Novi treći put