Sendviči na Londonskoj berzi 1Foto: Medija centar

Agencijska vest kaže da je ministar Mali pun optimizma zaključio svoje izlaganje da najbolje vreme za Srbiju tek dolazi i da se nada da će i svetski investitori biti deo toga. Baš bih voleo da vidim kad će i koji će to investitor s Londonske berze doći u Srbiju da investira.

Naš ministar finansija ili je pobrkao lončiće ili ga je isključivo vodio čist marketing namenjen domaćoj upotrebi pred beogradski miting vladajuće partije. Pa je rešio i da na Londonskoj berzi deli „sendviče“.

U agencijskoj vesti ne kaže se, a bilo bi vrlo korisno da smo upoznati, kako su na ministrov govor reagovali investitori. Verujem, učtivo i vaspitano kako inače priliči „zakopčanim“ berzanskim igračima. Mora biti da je bilo mnogo upitno podignutih obrva i neizrečenih pitanja da li je srpski ministar finansija promašio adresu u Londonu.

Čuđenje investitora na ministrov poziv ima logično opravdanje.

Igrači na Londonskoj berzi ne pozivaju se da ulažu u državu, ma kakvi bili njeni rezultati u sprovođenju reformi. Berza je mesto na kome trguju samo dva igrača – prodavci i kupci akcija. Na Londonskoj berzi ne postoji taj državotvorni model o kome je u svom „predavanju“ govorio srpski ministar finansija. Berza je mesto na kome pojedinačne kompanije, ako im je to potrebno, prikupljanju kapital za investiranje i razvoj. Investitori kupuju akcije tih kompanija ako su njihovi poslovni rezultati odlični ili ako je njihovo rukovodstvo najavilo i povuklo neki značajan poslovni potez (recimo kupilo suparničku firmu). Investitori i prodaju te iste akcije ako je konkretna kompanija napravila gubitak ili neki poslovni gaf.

Berza je mesto gde se vrednuju kompanije a ne države. I gde račune polažu menadžeri i predsednici kompanija, a ne premijeri i predsednici država. Zato je srpski ministar finansija, namerno ili slučajno, promašio i adresu u Londonu i temu predavanja. I pri tome, ispao i smešan.

Da je Srbija posvećena reformama, kako je na Londonskoj berzi tvrdio naš ministar finansija, onda bi on morao da spomene i pohvali se radom slične Londonskoj berzi institucije slobodnog tržišta u Srbiji – Beogradske berze. Nažalost, Beogradska berza jedva je živa i više služi kao fikus nego kao mesto na kojem kompanije prikupljaju kapital za razvoj i poslovanje.

Da je Srbija takva država kao što je Siniša Mali pokušao da je predstavi na Berzi u Londonu onda bi na Beogradskoj berzi sve „prštalo“ od trgovanja akcijama i investitori bi se utrkivali da ulože novac u brzorastuće ili moćne kompanije.

Eto, na primer, mogao je da ih privuče projekat „Beograd na vodi“ kojim se srpska vlast tako ponosi i promoviše ga. Ali nije. Ministar Mali i onaj ko ga je poslao u London morali bi da se zapitaju zašto taj njihov megaprojekat „Beograd na vodi“ nije zaintrigirao berzanske investitore iz Londona. Šta mu fali? Da li možda transparentnost? Ili je previše rizičan? Ili je kontaminiran sumnjivim kapitalom i korupcijom?

Ti svetski investitori s Londonske berze mogli su da kupe RTB Bor ili Železaru. Ali nisu. Da li možda zato što ih je srpski predsednik pretekao, preferirajući kupoprodaju u četiri oka i sklapajući državnu pogodbu s kineskim kolegom?

Da li iz istih razloga Srbija nije ponudila investitorima s Londonske berze svoju avio-kompaniju Er Srbija? Ili Jumko, Kablove, Petrohemiju, Azotaru, MSK, rudnik zlata Lece?

Da su hteli da dođu privučeni mirisom profita i ekonomskih reformi investitori s Londonske berze već bi uveliko bili u Srbiji.

Od toga, kao što se vidi, nema ništa jer niti je Srbija „uspešna priča“, niti je Beogradska berza umanjena replika Londonske berze. Naprotiv, za sada se pokazao neuspešnim na velika vrata promovisan pokušaj reanimacije Berze u Beogradu. I tako će biti sve dok ambiciozni predsednik Srbije preuzima ulogu Berze i u četiri oka od investitora po svetu sakuplja kapital.

Ono što je Sinišu Malog diskreditovalo među berzanskim investitorima u Londonu je zamena teza. Jer, nije štos dovesti investitore s Londonske berze u Srbiju, nego odvesti državnu firmu Elektroprivreda Srbije (EPS) na Londonsku berzu da tamo prikuplja kapital za nove investicije u, recimo, obnovljive izvore energije.

Kad EPS bude listiran na Londonskoj berzi, onda će Srbija biti uspešna priča. Tada će poslovne knjige EPS-a morati da najzad budu potpuno transparentne, tada kadrovi SNS-a neće smeti da vode EPS i država će javno dokazati da ne upravlja tim i mnogim drugim preduzećima. Samo će to biti krunski dokaz uspešnih reformi u Srbiji, a ne slatkorečiva priča ministra finansija Siniše Malog.

Investitorima s Londonske berze nije promakao još jedan, možda za vlast u Srbiji beznačajan, detalj. Naime, dan pre govora ministra na Berzi, svetski investitori mogli su da čuju kako Srbija preko svojih medijskih plaćenika likuje zbog spaljene katedrale Notr Dam. Ako neko u Beogradu misli da se u londonskom Sitiju ne vide i ne čuju kletve vladajuće Srbije, grdno se vara. Sve se čita, analizira i pamti. Do sada se pokazalo da investitori s Londonske berze izbegavaju divljake i primitivce. Druženje s njima prepuštaju – misionarima.

Autor je novinar