Foto: Lična arhivaOvaj po svemu za žrtve traumatičan događaj, osim što me je uverio u hrabrost oštećenih da sa svedočenjem izađu u javnost pokazao je i da je srpska javnost mentalno na putu da prevaziđe patrijarhalne nazore i stane na stranu žrtve, bar velikim delom.
To je ohrabrujuće.
Nedostatak ipak postoji i donekle je razumljiv.
Utisak je da je osumnjičeni i budući optuženi, (izvestan ishod istražnog postupka), već proglašen krivim i da njegova strana priče i ne postoji.
Možda je i verovatno da se mnogima čini jasnim da je Mika Aleksić kriv i da tu nema mesta za bilo kakvu dilemu.
Ono što je po meni važno u ovom slučaju, osim što je glumica Milena Radulović svojom hrabrošću probušila rupu na ovom velikom gnojnom čiru našeg društva, jeste i da mi, ma koliko nevoljno, omogućimo optuženom pravo na fer i pošten na pravu zasnovan sudski postupak, jer će to uspostavljati odnose koji će u nekim drugim slučajevima omogućiti i nevino optuženima pravo na fer i na pravu zasnovanom postupku bez obzira koji se politički i drugi moćnici nalaze na drugoj strani.
I evo još jednog očekivanja u vezi s istražnim radnjama i podizanjem optužnica kao sprovođenja sudskih postupaka u budućnosti.
Nadam se da kako jedan deo javnosti pravilno nazivao ovaj slučaj – „Otvaranje Pandorine kutje“, nakon ovog neće više biti moguće da slučajevi zastarevaju ili da se istražni i sudski postupci odugovlače (bar je takav utisak).
Podsećam na zastarevanje u slučaju vladike Pahomija i slučaj prijave protiv Vladimira Vukašinovića, profesora i prodekana na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.
Žrtve i u ova dva slučaja su takođe bile veoma hrabre, ali kao da javnost nije bila spremna da stane iza njih, a opet postoji sumnja i da je moćni uticaj crkve na svoje saveznike u državnom aparatu pomogao da ovi slučajevi budu skrajnuti iz fokusa javnosti.
Društveni procesi su spori i mogu se ubrzati na dva načina.
Prvi je kad postoji društveni konsenzus i većinska volja da se društvo napravi slobodnijim a život ljudi sigurnijim i kvalitetnijim sa mehanizmima zaštite od silnika svih vrsta.
Drugi način za pokretanje i ubrzanje društvenih procesa je kad hrabri pojedinac uprkos svemu uzbuni javnost.
Setimo se samo Obradovića iz Krušika.
Zato ovaj tekst završavam sa: Hvala ti, Milena Radulović.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Vreme izazova za Viktora Orbana
U Kini epidemija pod kontrolom, bez hitnosti za vakcinaciju
Da, slazen se sa Vama. E sad, zamislite da ove devojke nisu progovorile do njegove smrti. Siguran sam da bi doticni bio sahranjen u Aleji velikana. A na sahrani – SVI MI!
Zamislite da je doticni umro pre ove afere! Siguran sam da bi bio sahranjen u Aleji velikana A na sahrani- SVI MI!
Nazalost…. ZRTVAMA nema NULA olaksavajucih okolnosti, nikakvih, nikada, dozivotno ! A uzto…. naucno je dokazano…. da su danasnje deca-zrtve cesto sutrasnji odrasli krivci !
Ne čudi me da je autor ovog teksta prvo napomenuo, a onda tako lako prešao preko svojih reči. Tipično srpski, selektovno. Vladika Pahomije… Pa šta ako je slučaj sudski zastareo? Iz sabora SPC može uvek biti odstranjen kao nedostojan… Ali za njegove žrtve u srpskom narodu, u srpskoj eliti i srpskom novinarstvu ne postoji pravda. Zašto? Strah nas da nas njegov veliki prijatelj Irinej Bački neće sutra preporučiti Bogu? Ili je razlog što te žrtve ne prodaju tiraže, a kuknjava javnih ličnosti nad njihovom sudbinama im ne bi omogućila toliko željeni medijski prostor… E moji Srbi, licemeri jadni. Još mi nismo dobili ono što smo zaslužili. Ali polako i sigurno idemo ka tome.
Kako pa šta ako je slučaj zastareo? Pa to je ključno, jer to pokazuje da država pravdu deli selektivno.
Baš me briga ako Pahomija odstrane iz sabora SPC. Moš misliti.
On treba da odgovara narodu za svoja nedela, a ne SPC, koja je i bez Pahomija debelo korumpirana i pokvarena.
Ne čudi me da je autor ovog teksta prvo napomenuo, a onda tako lako prešao preko svojih reči. Tipično srpski, selektovno. Vladika Pahomije… Pa šta ako je slučaj sudski zastareo? Iz sabora SPC može uvek biti odstranjen kao nedostojan… Ali za njegove žrtve u srpskom narodu, u srpskoj eliti i srpskom novinarstvu ne postoji pravda. Zašto? Strah nas da nas njegov veliki prijatelj Irinej Bački neće sutra preporučiti Bogu? Ili je razlog što te žrtve ne prodaju tiraže, a kuknjava javnih ličnosti nad njihovom sudbinama im ne bi omogućila toliko željeni medijski prostor… E moji Srbi, licemeri jadni. Još mi nismo dobili ono što smo zaslužili. Ali polako i sigurno idemo ka tome.