Skuplja pita od tepsije

Miloje Popović Kavaja Postoji li opasnost da jedna, inače dobra i poželjna akcija, kao što je suzbijanje korupcije na jednom fakultetu, preraste u opštu paranoju i histeriju, gonjenje veštica i tamo gde se samo pretpostavlja da ih ima? I da to počne da daje obeležje Srbiji, zajedno sa drugim sličnim aferama i pojavama. Masovna histerija i paranoja nije, razume se, svojstvena samo ovom delu sveta. Nje svuda ima, jer jedna vest može da zapali bezmalo ceo svet.
Uhapšeni profesori kragujevačkog Pravnog fakulteta čekaju na redovnu proceduru. Sumnja u njihovu grešnost, bar kako stvari sada stoje, kao da ima osnova. Ima osnova da se veruje da oni nisu i jedini, i da toga ima i u drugim mestima. Ne treba sumnjati ni u dobre namere policije, bar njenih izvršilaca, iako su neki skloni da iza svih ovih i sličnih akcija vide političke motive.
Jedan slučaj, međutim, preti da se pretvori u opštu pojavu i da proistekne da na svim fakultetima i univerzitetima u zemlji Srbiji postoji korupcija i kupovina ispita.
Sve ono što su ljudi na ovim prostorima doživljavali u najnovijoj i starijoj prošlosti, prevare i obmane kojima su bili izloženi od raznih režima, i golgote koje su doživljavali, istanjila je njihove nerve i učinila ih sumnjičavim i prema najmanjem nagoveštaju neke afere. U konkretnom slučaju to se izražava u sve prisutnijim zahtevima da se maltene svi profesori kragujevačkog Pravnog fakulteta podvrgnu istrazi, da se ona proširi i na druge kragujevačke fakultete, ali i na celu Srbiju. I ne samo na profersore već i na druge: advokate, činovnike, studente, policajce. Pregledati sve diplome, istražiti i videti. Pohapsiti i policajce, one na koje se sumnja. Tako se jedna akcija policije širi velikom brzinom na sve strane, preteći da postane nacionalni problem broj jedan. Posle hapšenja raznih drugih „mafija“ (carinske, saobraćajne, stečajne i drugih), evo sada i prosvetne. I svi glasno i bezrezervno podržavaju ove akcije, koje počinju da brendiraju i obeležavaju naše nacionalno biće. Policija postaje, povučena valom javnosti i medija, alfa i omega poštenja i pravovernosti.
Ispada da je Srbija, manje od godinu dana od kada je obnovila nezavisnost, zemlja korupcionaša i loših ljudi. To počinje da ima odraza i u svetu. Grci su objavili da će dovesti pod sumnju sve diplome dobijene ne samo u Kragujevcu nego i drugde. Kome sve ovo ide u korist? Zemlji kao celini svakako ne, jer u jednom trenutku dara ispada skuplja od mere, a pita od tepsije, kako to narod kaže. U čitavoj stvari, zaboravlja se da treba voditi računa i o nacionalnom interesu, o tome kako će nas ocenjivati. Ne samo u vezi sa ovom aferom. Kako će rezonovati državnici i investitori onih zemalja koje se spremaju da ulažu kod nas? I oni koji su već uložili.
Niko ne spori da kod nas ima korupcije. Pitanje jeste da li je mi sami, i bez valjane osnove, uzdižemo na nivo nacionalne pojave i opšteg brenda. I da li je zaista ima toliko koliko se o njoj govori u javnim medijima? Kada se uzmu i ostale velike afere i akcije sa zvučnim imenima, razna suđenja kod nas i u svetu, brige oko Kosova i ranije sa Crnom Gorom, i mnoge druge stvari, dobija se loša slika Srbije u svetu. Ali i u očima njenih građana. A nama treba da izađemo na čist teren, da zadobijemo poverenje i ugled.