Sloboda za žene - sloboda za sve 1Foto: Privatna arhiva

Iranska devojka Mahsa Amini pretučena je na smrt u Teheranu. Imala je samo 22 godine.

Društvene mreže izveštavaju da nije pravilno nosila svoj hidžab, da je dobila potres mozga od udarca u glavu, a snimci Mahse Amini sa zavijenom glavom i krvavim ušima to potvrđuju.

NJu je privela policija za moral, a policajci su je mučili pre nego što je umrla u njihovom pritvoru. Mahse nije bila politički angažovana, ali je njena smrt izazvala ogromne proteste širom Iranai u svetu, postavši simbol otpora sve represivnijim stavovima prema ženama i njihovom telu i slobodama.
Mahsa je trenutno izraz besa iranskog naroda.

U toj zemlji, na hiljade ljudi izašlo je na ulice protestujući protiv islamskog sistema vladavine i sistematske diskriminacije žena. NJena smrt ponovo je rasplamsala gnev javnosti zbog ograničenja ličnih sloboda, strogih pravila odevanja za žene i ekonomije koja je pogođena sankcijama.

Ponovo se pokazalo da nasilje nad ženama u određenim momentima može da bude moćan društveno mobilizujući faktor, koji je i nama u ženskom pokretu Srbije nepresušan izvor energije.

Pokušaj slamanja mirnih protesta pomoću još smrtonosnog nasilja odnelo je živote mnogih, dosad najmanje 41 osoba, uključujući i dvadesetogodišnju Hadis Najafi, koja je nakon što je vezala svoju kosu u rep, ubijena sa šest metaka. Pripadnici snaga bezbednosti pucali su joj u grudi, lice, vrat.

Pretpostavlja se da je broj poginulih tokom protesta veći. Demonstracije su nastavljene uprkos upozorenju pravosudnih organa da će učesnici biti uhapšeni.
Protestuje se i u svetu.

U protestima u Londonu stotine demonstranata sukobilo se sa policijom. Najmanje pet policajaca je povređeno, a 12 osoba uhapšeno zbog protesta. Demonstranti koji su nosili plakate sa fotografijom Mahse Amini okupili su se ispred zgrade Ujedinjenih nacija uzvikujući „Smrt diktatoru!“ što se odnosi na iranskog vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.

Protesti solidarnosti organizovani su i u Siriji i Kanadi. Protestuje se i u Srbiji, jer znamo da se u civilizovanom svetu, ljudska prava, integritet i dostojanstvo moraju poštovati. Oko toga se svi moramo ujediniti.

Prve na udaru gubljenja slobode jesu žene i njihovo pravo na telo, integritet, pravo na život.

Simon de Bovoar upozorava: „Nikada ne zaboravite da je potrebna samo jedna politička, ekonomska ili verska kriza da dovede u pitanje prava žena“. Ove godine napadi na ženska prava šire se preko svih kontinenata, a smrt Iranke Mahse Amini je opomena svim ženama da nam se i životi i slobode mogu lako oduzeti i da ih moramo iznova osvajati i bezrezervno braniti.

„Kada su žene bezbedne, svi u društvu su bezbedni“, centralna je poruka govora nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok na nedavnom zasedanju Generalne skupštine UN. I obrnuto – „kada žene nisu bezbedne, niko u zemlji nije bezbedan“, rekla je Berbok, ističući aktuelne događaje u Iranu kao primer.

Sloboda za žene - sloboda za sve 2

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.