Klinika za kardiohirurgiju Niš: Foto FoNet/JugpressOd pohvalnog gesta lekara niške Kardiohirurgije i operisanja vikendima kako bi se izbrisale liste čekanja prošle su već nedelje. Baš toliko je vremena trebalo funkcionerima i donosiocima odluka u zdravstvu Srbije da, slučajno ili namerno, izgrade konsenzus da taj potez niških lekara zapravo i nije baš tako sjajan.
Naravno, nisu oni direktno rekli da je to loše, ali u svojim javnim nastupima uradili su sve da se rezultat iz Niša umanji, unizi, uprlja i omalovaži u očima javnosti.
Počelo je sa izjavama ministarke Danice Grujičić, nastavilo se preko direktora niškog Kliničkog centra Zorana Perišića, pa sve do sindikaliste Radeta Panića, čiji se nastup u „Utisku nedelje“ i dalje prepričava.
Običan čovek u informaciji da su lekari operisali i vikendima, spasavali živote i smanjili listu čekanja, verovatno nikada ne bi video ništa loše. Svako normalan bi to pomislio, jer zaista i nema ničeg lošeg. To je i na početku i na kraju posao lekara.
Ta informacija je baš tako i primljena u javnosti. Brzo su krenuli hvalospevi, TV gostovanja, pa čak i peticija da se lekarima Kardiohirurgije dodeli orden.
Donosioci odluka, uglavnom na funkciji po političkoj liniji, dugo su nemo posmatrali uspeh koji je nezaustavljivo osvajao srca svekolikog srpskog naroda od Preševa do Subotice.
Na to su se nadovezala i brojna pitanja i problemi koje je u svojim nastupima pomenuo doktor Dragan Milić.
Od problema sa manjkom opreme, lekara koji godinama rade na određeno, nepostojanju Instituta za kardiovaskularne bolesti samo u Nišu od svih većih gradova, do osinjeg gnezda zvanog problem privatnog i državnog zdravstva.
Da li zbog svega pobrojanog ili zbog lekarske sujete, uglavnom posle svih dešavanja, hvalospevi i tapšanje po ramenu prerasli su u slučaj niška Kardiohirurgija vs. ostali.
Nema potrebe da nabrajamo šta su već pomenuti doktori-službenici-političari izneli na račun lekara i rada niške Kardiohirurgije. To već svi znamo.
Ne ulazeći u istinitost izrečenog ni sa jedne strane, time neka se bave inspekcije i nadležni organi, ostaje činjenica da običan čovek i dalje ne može da shvati šta je loše u tome u što su lekari operisali vikendom, bez para i što su izbrisali liste čekanja.
Možda pomenuta prepucavanja imaju smisla za lekarsku profesiju, pa se nameće zaključak da je trebalo tamo i da ostanu – na esnafskim kolegijumima, seminarima i sastancima.
Ovako, jedini „greh“ dr Milića i ostalih lekara je što su svima pokazali da postoji alternativa. Da može i drugačije od onog u šta nas ubeđuju da je nemoguće menjati.
Pokazali su da postoji i drugačiji, normalniji pogled na profesiju lekara. Onaj pogled koji ne ide uz „gde vam je uput“ i „dođite za šest meseci“, već uz humanost i predan rad. Pokazana je i kičma. Sistemu je rečeno jedno veliko „ne“.
Pa je onda i odjeknulo „a gde je Nišu institut“. Postavljeno je snažno pitanje „zašto svuda može, a u Nišu ne“. Zatraženi su bolji uslovi rada, a predložena je i neka vrsta saradnje i koordinacije sa privatnim zdravstvom. Opet kako bi se sve ubrzalo i postalo efikasnije na dobrobit pacijenata.
Sve to je alternativa postojećem sistemu. I onom zdravstvenim, ali i političkom. Onom koji se trudi da stvori „poslušnog“ građanina. Onog najboljeg – koji se malo pita, a malo i misli.
Zato je ta alternativa koju su svojim radom i porukama poslali dr Milić i kolege morala da iznedri odgovor. Odgovor koji ide dotle da se i samom doktoru ospore specijalizacije u TV emisiji.
Jer šta bi bilo kada bi građanin počeo da shvata da alternativa postoji za mnoge stvari kojima nas sistem uči da su nepromenljive?
Evo, na primer, slučaj Gornjeg Matejevca i Jasenovika kraj Niša. Selima kojima se po hitnom postupku oduzima imovina ko zna zbog čega. Predstavnici sistema ne otkrivaju zašto, ali kažu da će se puniti republički i gradski budžet.
Dobro, malo više republički nego gradski. Ako bi meštani tih sela poslušali sisteme, oni bi trebalo mirno da spavaju i čekaju dan kada će se na velikim parcelama iznad sela nešto desiti. Ali oni neće čekati. Zakazali su protest i traže objašnjenja.
Oni koji govore i rade u ime sistema tako moraju. Neki jer im je lepo tu gde jesu, drugi jer bi van sistema propali, a treći jer sistem njihovu slobodu drži u fioci.
Slobodan čovek ima alternativu. Bila ona humanost ili protest, svejedno je. Zato je gest dr Milića i lekara sa Kardiohirurgije još snažniji.
Iako kažu da su samo radili svoj posao, za ono na šta smo naviknuti u zdravstvu, oni jesu postigli uspeh. To drugačije lice Srbije, koje postoji ali se ređe viđa, ekspresno je postalo mejnstrim i opšteprihvaćeno.
A nadležni bi, umesto konstantnog bacanja tamne senke i prebrojavanja raznoraznih tabela, mogli sve ponovo da promisle. Šta je moguće od zahteva da ispune, pa bi tako možda i oni uradili neko dobro delo i uzeli makar delić tog kolača.
Autor je novinar iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
