Sova iz Kikinde - maskota Mundijala 1Foto: FoNet Aleksandar Levajkovic

Sećam se kao da je juče bilo kada je moj prijatelj, legendarni Bogoljub Arsenijević Maki, u Republici Koloniji u Valjevu 1992. godine napravio Spomenik srpskom predsedniku. Veliki, dva i po metra visoki spomenik, crvene boje, za koji nije bilo nikakve sumnje šta predstavlja, jednog popodneva svečano je pred brojnim posmatračima otkriven u valjevskoj Radničkoj koloniji, koju je Maki preimenovao u Republiku. Posle dvadeset i šest godina i napredna vlast koja je čitavu Srbiju pretvorila u Republiku Koloniju, u Kikindi je rešila da napravi nešto slično. Ali naprednjaci ne bi bili to što jesu kad i u krađi umetničkih dela ne bi pokazali koliki su mufljuzi, koji nijedan posao ne urade kako treba, pa onda moraju da daju dodatna objašnjenja, tipa šta je umetnik hteo da kaže. Te su objavili da je reč o spomeniku sovi. Internet zajednicu je ovo umetničko delo ipak više asociralo na spomenik ševi. Oni malo hrabriji su smeli da se zakunu da je ovo spomenik rastućem srpskom BDP-u i naprednom ekonomskom procvatu. Oni najhrabriji, željni da osvanu na naslovnoj strani Ilustrovane politike, u ovom umetničkom delu nedvosmisleno su videli lik gazdinih Kerbera, Krla i Dragana Vučićevića, koji su spomenik dobili za života. Najveći broj građana u ovome je ipak video ono što i treba da vidi. Napredne raspikuće koje arče narodne pare kako im se ćefne.

A kako bi drugačije zemlja koja je u takvom privrednom procvatu da je vlast počela sama sebi i spomenike da diže, pokazala da je ekonomski tigar u napretku i blagostanju do guše, nego organizacijom Svetskog prvenstva u fudbalu. Na Slaviji se već i ulaznice prodaju, odmah pored prodajnog mesta za beogradski metro i tapkaroša koji valjaju karte za Lazin film, koje su planule kao alva po svim osnovnim školama čim su naprednjaci počeli da ih uvaljuju još pre prve klape. Običan čovek prosto ne zna šta se bolje prodaje, da li PKB, da li rudno bogatstvo, ili karte za predstojeći Mundijal. I te stadione za utakmice ćemo prodati čim se Svetsko prvenstvo završi. Muku ćemo samo imati sa ovima što neće da plate ulaznice da kao ljudi gledaju predstojeće duele na svetskom prvenstvu, nego će probati da se švercuju i vire na stadione iz letećih automobila. Parkiraju auto iznad reflektora, da ih ne uoče kamere i gledaoci sa tribina, tu odmah iznad drona brata Edija Rame i lepo odgledaju celu utakmicu a ulaznicu ne plate. U inat rastućem BDP-u.

Još ako stadion naprave pored Beograda na vodi, oduševljeni građani će moći da gledaju najbolje mečeve iz oba od nekoliko hiljada prodatih stanova. Već vidim reklamu za prodaju stanova tipa gledajte finale Mundijala iz dnevne sobe. Što je svakako bolje od mnogih današnjih vlastodržaca koji će isto gledati iz Požarevca. Koji nema ni stadion, ni prvoligaša… Al ima nešto drugo.

Svetsko prvenstvo svako neće ugroziti činjenica što vlastodršci ne samo da ne znaju gde su nam stadioni na kojima ćemo organizovati Mundijal, nego ne znaju ni gde je teritorija države Srbije. To što se na delu naše zemlje ne žonglira fudbalska lopta, već se zvecka oružjem neke vojske nepostojeće države Kosova, za vlast i nije neka briga. Ako se Kosovo i plasira na svetsko prvenstvo, najzanimljivija utakmica odigraće se u Nišu. Ili Beogradu, ako nas ON ne uveri da je istorijska linija razgraničenja između Srbije i Kosova oduvek išla baš preko Niša.

U ostalom zar nije onomad, sećajući se besmrtnih srpskih heroja koji grudima svojim probiše Solunski front, a čije kosti i grobove danas rasprodaje u bescenje, predsednik Srpske napredne strane, Aleksandar Vučić, izjavio da mi više nikada nećemo ratovati. Jer kako reče mi nismo svađalački narod. Što je jedna od njegovih retkih istinitih izjava, ako je mislio na to da smo se pomirili sa efektima najgore vlasti od dolaska Južnih Slovena na Balkan pa do danas. Ako su se građani Srbije sa siromaštvom pomirili, nadam se nisu i sa moralnom bedom onoga koji nas uverava da smo mi narod koji je i pod Turcima teško živeo.

Jer Srbi tada bar nisu obožavali vlast. A fudbal još nije bio ni izmišljen. Inače bi umesto na bojnom polju, ON to rešio na zelenom terenu. Ili makar za zelenim stolom. Gde bi na vreme prodao i tu utakmicu. Uz naslovnu stranu u njegovim partijskim glasilima, razbili smo ih sa 5:0.

I sovu iz Kikinde kao maskotu našeg Mundijala.

Autor je član Demokratske stranke