SPC širi pandemiju 1

Iz mnogo uglova se taj košmar može posmatrati: naučnog, socijalnog, političkog, pa i religioznog.

Povod za ovaj moj tekst je kratak video-snimak koji se pojavio na društvenim mrežama i ubrzo postao viralan, otprilike kao i „covid 19“, na kojem se vidi kako se vernici ispred Saborne crkve u Novom Sadu pričešćuju istom kašičicom.

Ali neću se, bar ne u ovom tekstu, baviti time koliko je to opasno, koliko je to neodgovorno, kako od samih vernika, tako i od poglavara SPC.

Neću govoriti ni o tome kako ti ljudi nisu ugrozili samo svoje živote, već javno zdravlje svih građana Srbije. Neću govoriti ni o tome kako su ti ljudi svojom bahatošću zauzeli postelje, respiratore, kako su opteretili zdravstvene radnike u bolnicama, i to samo svojom sebičnošću, nepoštovanjem mera propisanih tokom pandemije.

Problem je mnogo dublji i opasniji, čak i od pandemije korona virusom. A to je odnos Srpske pravoslavne crkve prema državi Srbiji.

Naime, predsednik Vučić i Vlada RS u konsultacijama sa lekarima i u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije su uveli najstrože mere.

Vučić, kao najmoćniji čovek u državi, predložio je Vladi uvođenje vanrednog stanja, a ista  ga je i uvela.

Zatvorio je škole i vrtiće, obustavio gradski i međugradski prevoz, zatvorio restorane, kafiće, tržne centre, uveo policijski čas, i sve ove mere lično podržavam.

Ali nije uspeo da ograniči delovanje SPC za vreme pandemije, čime su sve pomenute mere obesmišljene.

Ovakvim ponašanjem SPC je pokazala da je jača od države. Pokazala je da za nju država i mere koje država sprovodi tokom vanrednog stanja ne važe.

Pokazala je koliko nepoštuje građane Srbije, njene stručnjake, lekare, medicinske radnike, koji se u ovim stravičnim danima bore natprirodnim snagama protiv virusa koji preti celom čovečanstvu.

Ali nije ovo samo odnos SPC prema Vučiću i aktuelnoj vladi.

On je oduvek takav: bahat i sebičan. Taj odnos se može posmatrati kroz prizmu, od poslednjih dešavanja u Crnoj Gori, preko ustupaka koje je još Đinđićeva vlada morala da pravi sa SPC,  kao što je uvođenja veronauke u škole i pripajanja Bogoslovskog fakulteta Beogradskom univerzitetu, pa do njenog delovanja tokom ratova devedesetih.

SPC poštuje samo zakone Republike Srbije koji njoj odgovaraju, kao što je Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranja po kojem je Republika Srbija obavezna da sveštenim licima plaća doprinose i Zakon o penzijama po kojem im ta ista država isplaćuje penzije.

Čak ni Vučić, kao najmočniji čovek u ovoj državi, ne sme da pomene plaćanje poreza SPC na imovinu koja se meri milijardama.

Samo da podsetim na izjavu patrijarha Irineja, da mu ne pada na pamet da plaća porez državi dok se SPC ne vrati sva imovina. Kao da je neko tražio da se plati porez na imovinu koja nije vraćena. Naravno, način sticanja imovine SPC se ne dovodi u pitanje.

To je zabranjeno pitanje, jer ukoliko ga postaviš postaješ bogohulnik, izdajnik srpstva, i šta sve ne.

Isto tako Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama donet je 2006. godine, pet godina pre nego što je donet Zakon o restituciji imovine za sve druge smrtnike, koji su tek od 2011. dobili mogućnost da zatraže povraćaj svoje imovine.

Da ne govorim o detaljima zakona koji nisu usaglašeni, i o daleko povoljnijim mogućnostima nadoknade oduzete imovine za crkvu, ali već sama činjenica da postoje dva zakona o restituciji, govori da su prekršeni ustavni principi ravnopravnosti i jednakosti.

Povraćaj crkvenih zadužbina i upravljanje njima je daleko u prednosti u odnosu na bezbrojne Zadužbine Beogradskog univerziteta (kojih je preko sto) kojima ni dan-danas ne upravlja Univerzitet, već država.

I na kraju, samo da podsetim bahate poglavare SPC da se preko puta Hrama Svetog Save u koji su skrkani milioni evra, nalazi Klinika za infektivne bolesti, koja je doskoro, pre renoviranja, više ličila na štalu nego na bolnicu, u kojoj se trenutno desetine lekara i drugog medicinskog osoblja bori da pruži pomoć ljudima zaraženih korona virusom, dok ga poglavari SPC šire pričešćivanjem istom kašičicom.

I nije ovo nikakvo bogohuljenje i ugrožavanje prava vernika, već poruka vernicima, a pre svega poglavarima SPC, da rizikujući živote vernika, rizukuju opšte zdravlje svih građana Srbije.

Ne želim da verujem da je namera sveštenika SPC da zarađuje na opelima koja su ovakvim ponašanjem istih neminovna.

Autor je producent

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.