Foto: Ana Novaković

Pre pet godina nije postojala prevelika želja za dijalogom među mladima dva društva.Bilo im je strano da se prijave na bilo šta što ima veze sa srpsko-albanskim odnosima. Uz to, naruku nam nije išla ni medijska i politička kampanja. Međutim, vremenom smo, uz velike napore, inicirali mnogo različitih umetničkih i kulturnih aktivnosti, i do sada organizovali sedam seminara i umetničkih kolonija. Mreže mladih koje su tokom ovih procesa nastale bile su naše glavno sredstvo za popularizaciju programa, pa se o njemu danas mnogo više zna nego kada smo počinjali. Sada se u svakom novom ciklusu programa za učešće prijavi na stotine mladih, što mislim da je veliki uspeh.

Jedan od temeljnih razloga pokretanja programa je razvijanje dijaloga i obnavljanje starih, ali i stvaranje novih veza, naročito među mladima. Veliki uspeh je svaka prilika u kojoj se mladima omogući da po prvi put posete Beograd/Prištinu, da se upoznaju sa mladima iz Srbije/Kosova, da nauče nešto o međusobnim društvima, sklope prijateljstva, sruše predrasude i počnu da razmišljaju o budućoj saradnji. Uporedo, organizacija seminara i rezultata njihovog zajedničkog umetničkog rada podrazumeva da nam vrata otvore i brojne druge institucije, organizacije, muzeji, galerije i fakulteti. Na taj način program prestaje da bude lična stvar učesnika, već ulaskom u institucije, otvaramo put i za institucionalnu saradnju van ovog programa. Dok državne, kulturne i umetničke institucije ne počnu same da iniciraju ovakve razgovore i zajednički rad mladih, na nama iz civilnog sektora je da umesto njih probijamo taj led. Učesnici su do sada realizovali mnogo različitih performansa u Beogradu i u Prištini, predstavili brojne multimedijalne instalacije i druge radove na zajedničkim izložbama, kreirali zajedničke kratke filmove i predstave.

Mladi koji prolaze kroz naš program su rođeni tokom ili po završetku rata na Kosovu. Nažalost, velika većina njih, pogotovu mladih iz Srbije, ne zna gotovo ništa o ratovima devedesetih. Žrtve su narativa u kojima su odrastali i u kojima i dalje žive u etnocentričnim društvima kakva su i Srbija i Kosovo. Uspostavljanje ovakvog interkulturalnog dijaloga u postkonfliktnim društvima je jedan od načina da se počne razgovor sa mladima na temu suočavanja sa ratnom prošlošću. I to jeste jedan od važnih i osnovnih ciljeva našeg programa. Želimo da gledamo u svetliju budućnost, ali smo svesni da bez, često mučnog, pogleda u tamnu prošlost i distanciranja od nje, ni naša budućnost neće biti drugačija. Zato mislim da su ovakvi programi veoma važni i uvek podržavam kolege koji su vodili pre i sada vode slične inicijative.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Povezani tekstovi